После једногодишње истраге, Европска комисија поднела је тужбу против „Гугла” због злоупотребе доминантног положаја оперативног система „андроид”. Америчкој компанији ставља се на терет да је са произвођачима уређаја склапала уговоре којима је на овој мобилној платформи фаворизовала сопствене сервисе, попут мапа, претраживача и електронске поште („Гугл мапe”, „Google search”, „Google chrome” и „Џимејл”), чиме је прекршила антимонополске законе.
Како тврде регулаторна тела ЕУ, услов компаније да произвођачима дозволи уградњу било које „Гуглове” апликације био је да на телефоне унапред инсталирају цео пакет „Гуглових” сервиса. Тиме је највећи светски претраживач интернета спречавао конкуренцију да продаје алтернативну верзију овог оперативног система, са сопственим апликацијама, јер је „андроид” заправо софтвер отвореног кода, што значи да корисници сами у њега могу да уграде програме и мењају га према својим потребама. Али, пошто су неки од ових сервиса, на пример „Гуглов” претраживач, већ приликом куповине уређаја постављени као подразумевани (default), те измене више нису могуће.
„Конкурентан сектор мобилног интернета је изузетно важан за клијенте и предузећа у Европи. На основу резултата досадашње истраге верујемо да понашање ’Гугла’ спречава кориснике да користе шири избор мобилних апликација и услуга, и да стоји на путу иновацијама других играча”, наводи се у саопштењу европске комесарке за заштиту конкуренције Маргарете Вестагер.
Око 80 одсто паметних телефона у Европи ради на „андроид” систему, а удео „Гугловог” претраживача на Старом континенту је око 90 одсто. Само прошле године продаја огласа на „Гугловим” сервисима донела је највећем светском претраживачу интернета приход од 11 милијарди долара
Америчка компанија је негирала ове оптужбе, наводећи да су уговори са произвођачима били добровољни.
Само прошле године продаја огласа на поменутим „Гугловим” сервисима донела је највећем светском претраживачу интернета приход од 11 милијарди долара. Због тога је за интернет гиганта из Силицијумске долине од великог значаја исход овог процеса, будући да би могао да му нанесе велику новчану штету, јер је максимална казна 10 одсто од глобалног профита, или да га натера да мења концепт који му је омогућавао огромну зараду.
Овом одлуком Брисела, „Гугл” се поново нашао на удару европских власти које су га пре годину дана већ оптужиле због тога што је у резултатима претраживања интернета фаворизовао свој сервис за куповину.
Стари континент није једино место на којем водећи светски претраживач интернета има проблеме са поштовањем закона. Дан пре најновије тужбе ЕУ, канадска антимонополска агенција закључила је да „Гугл” није прекршио законе о заштити конкуренције те земље. Истрага се односила на неколико аспеката пословања, али утврђено је да није било злоупотребе доминантне позиције која би нашкодила конкуренцији. За разлику од овог случаја, раније је суд у Москви одлучио да казни америчку компанију због злоупотребе доминантног положаја у вези са платформом „андроид”, по истом принципу као и у јучерашњој тужби ЕУ.
Како су раније писали медији, и у САД се води истрага против „Гугла” у вези са „андроидом”, док су оптужбе о злоупотреби претраживача интернета за промоцију сопствених производа завршене нагодбом.
