• Regioni

    Evropski parlament traži otvaranje poglavlja sa Srbijom i uspostavljanje ZSO

     

    Evropski parlament traži otvaranje poglavlja sa Srbijom i uspostavljanje ZSO

     

    Evropski parlament u Strazburu je danas zatražio da Evropska unija u pregovorima o članstvu sa Srbijom otvori nova poglavlja koja su tehnički već spremna, i naglašava da je Srbija „učinila važne korake ka normalizaciji odnosa s Kosovom“ i zato očekuje stvaranje Zajednice srpskih opština(ZSO).

    To je i „ključni preduslov za ukupni napredak pregovora“, podvukli su poslanici EP u raspravi o rezoluciji o Srbiji, o čijem usvajanju će sutra glasati.

    Parlament Evropske unije podvlači ukupan ekonomski i društveni napredak Srbije, a naglašava da su „hitno nužni dalji koraci kako bi se rešila sva otvorena pitanja“ u dijalogu Beograd-Priština, s tim da „obe strane krenu u punu primenu dogovora“.

    „To znači i uspostavljanje Zajednice srpskih opština“, kako je predočeno, uz poziv Evropskoj službi za spoljne poslove, na čijem je čelu Federika Mogerini, da „procenjuje ono što čine dve strane u sprovodjenju svojih obaveza“.

    U rezoluciji koju je pripremio Dejvid Mekalister, piše da su vlasti Srbije „ostvarile odredjen napredak u pravosudju… ali nezavisnost sudstva nije sprovedena na delu“.

    Otud se traži da vlasti u Beogradu obezbede evropske norme u pravosudju i „smanje politički upliv na biranje i postavljanje sudija i tužilaca“.

    EP je „zabrinut zbog pomanjkanja napretka u borbi protiv korupcije, i poziva Srbiju da pokaže jasnu političku volju i predanost rešavanju tog pitanja“, a pohvaljuje „efikasnu ulogu Beograda u medjunarodnoj i regionalnoj policijskoj saradnji i napredak u suzbijanju organizovanog kriminala“.

    EP je pozdravio učešće Beograda u medjunarodnim vojno-policijskim misijama Evropske unije, ali „ponovo poziva Srbiju, saglasno zahtevima njenog statusa kandidata za članstvo, da postepeno usaglasi svoju spoljnu i bezbednosnu politiku s EU, uključujući politiku prema Rusiji“.

    Kako je to napomenuto, „smatra da je za žaljenje održavanje zajedničkih vojnih vežbi Srbija-Rusija“.

    Naglašeno je i da je „Srbija i dalje konstruktivno opredeljena za odnose s drugim zemljama u procesu priključivanja EU i susednim članicama Unije“ i rečeno da bilateralna pitanja treba rešavati saglasno medjunarodnom pravu, kao i da „rešavanje takvih problema ne sme ugroziti pregovore o članstvu s EU“.

    „Evropski parlament pozdravlja istrajno angažovanje Srbije na putu uključivanja u EU i njen preduzimljiv, opipljiv i dobro pripremljen pristup pregovorima (o članstvu)“, navodi se u ovom dokumentu.

    Takodje se pohvaljuje „napredak Srbije u razvijanju efikasne tržišne privrede i poboljšanju ukupnih ekonomskih prilika u zemlji“ i kaže da je sve to „jasan znak rešenosti i političke volje“ Beograda za stupanje u EU.

    Medjutim, kako je navedeno, Srbija tu „stratešku odluku mora da širi i u svom stanovništvu, uključujući snažnije predočavanje kolika se budžetska sredstva EU doznačavaju Srbiji.., a vlasti Srbije treba da se uzdrže od poruka protiv EU“.

    U rezoluciji se pozivaju zvaničnici Srbije da „ne optužuju i ne vrše politički neosnovane napade na ombudsmana“ i zajamče sredstvima i sistemskim okvirom rad svih nezavisnih tela i institucija Srbije.

    Vlasti u Beogradu se, isto tako, pozivaju da „rešavaju slučajeve preteranog korišćenja policijske snage prema gradjanima i uzimaju se na znanje, sa zabrinutošću, sporni dogadjaji u beogradskoj četvrti Savamala, kad je reč posebno o rušenju privatne imovine, i traži se da to brzo bude rasvetljeno uz puno učešće sudskih vlasti u istrazi s ciljem da se počinioci privedu pravdi“.

    Evroposlanici „ponovo izražavaju zabrinutost zbog izostanka napretka slobode izražavanje i povodom autocenzure u medijima, gde je došlo do pogoršanja situacije“.

    Oni podvlače da su „i dalje zabrinjavajući politički upliv, pretnje, nasilje i zastrašivanje novinara, uključujući fizičke napade, verbalne i napade u pisanom vidu, kao i nasrtaje na njihovu imovinu“.

    U rezoluciji EP je veliki prostor dat pitanju slobode izražavanja i nezavisnosti medija, a od vlasti u Srbiji je zatraženo da „javno i neopozivo osudi sve napade, obezbedie odgovarajuća sredstva za efikasniju istragu napada na novinare i medije da bi počinioci bili privedeni pravdi“.

    Takodje je ocenjeno da je nužno u potpunosti primeniti zakone o medijima i pozdravljen je sporazum o saradnji i zaštiti izmedju tužilaca, policije i novinarskih i medijskih udruženja.

    Parlament EU kaže da su izbori 24. aprila povoljno ocenjeni, mada traži od vlasti Srbije da u potpunosti sprovedu preporuke medjunarodnih posmatrača, „posebno uticaja na medije“ i „nemanja uvida u finansiranje političkih stranaka u izbornoj kampanji“.

    Navodi se da vlasti Srbije moraju da „primereno istraže tvrdnje o nepravilnostima, nasilju i zastrašivanju tokom izbornog procesa“.

    U dokumentu EP se uglavnom daje povoljna slika zaštite ljudskih i manjinskih prava u Srbiji i podvlači da „etnički, kulturno i verski mešovita Vojvodina doprinosi identitetu Srbije“.

    U Vojvodini je i dalje zajamčena zaštita manjina i dobra je medjuetnička situacija, kaže se u predlogu rezolucije i dodaje da „autonomija Vojvodine ne sme biti oslabljena“.

    Link Izvora

    Klikni za komentar

    Odgovori

    Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

    Na Vrh
    Social Media Auto Publish Powered By : XYZScripts.com