BRISEL – Visoka predstavnica EU za spoljnu politiku i bezbednost i potpredsednica Evropske komisije Federika Mogerini je, u video poruci povodom Dana Evrope, rekla da postoji mnogo razloga da se ovaj dan i dalje obeležava, iako je svesna da će se mnogi danas pitati da li je i dalje tako.
Ona je navela da se prvi put u svojoj istoriji EU suočava sa egzistencijalnom pretnjom, ali da nije reč samo o terorizmu i da svakako nije reč o migracijama jer, kako je rekla, EU ima sredstva da spreči radikalizaciju i može da savlada priliv migranata, zaštiti živote i izgradi snažna partnerstva sa zemljama u regionu i šire.
„Egzistencijalne pretnje dolaze iz unutrašnjosti naših granica. Naša Unija je u opasnosti kada gradimo zidove umesto da ih rušimo i kada se ponašamo kao „Evropljani na određeno vreme“. Pozivamo u pomoć kada nam je potrebna, ali nismo spremni da pomognemo“, istakla je ona.
Prema njenim rečima, „ako diskriminišemo ljude na osnovu boje kože, jezika kojim govore, načina na koji se mole, Unija je u opasnosti“.
„Svetu je potrebna snažna Evropa, više nego ikada. Imamo odgovornost prema sopstvenim građanima, ali i prema ostatku sveta“, poručila je Mogerini, dodavši da, kako se uverila, svuda u svetu ljudi sa divljenjem i nadom gledaju u Evropu.
Uprkos svim poteškoćama, naglasila je, Evropa i dalje ima jedini uspešan proces regionalne integracije i najbogatiji je kontinent u svetu.
„Ni na jednom mestu u svetu nema toliko slobode – slobode izražavanja, kretanja, da se molite ili ne molite, da volite, da glasate, da birate sopstvenu sudbinu i radite na njenom ostvarenju. Svuda u svetu smo prvi trgovinski partner, prvi investitor, prvi donator humanitarne i razvojne pomoći, prva diplomatska sila, a prečesto zaboravljamo koliko jaki možemo biti“, ističe ona.
Evropi je, kako kaže, potrebno liderstvo, a ne populizam, treba je zaštititi i reformisati, promeniti i spasiti.
„Zato nam je potreban Dan Evrope. Da budemo ponosni na ono što smo postigli, da imamo na umu da to ne smemo da posmatramo kao gotovu činjenicu i da shvatimo da je Evropa potrebna kako Evropljanima, tako i onima koji nisu Evropljani“, zaključila je Mogerini u poruci koju je objavila Evropska služba za spoljne poslove (EEAS) na Tviteru.
Istovremeno, šef nemačke diplomatije Frank-Valter Štajnmajer u poruci na toj društvenoj mreži podsetio da je pre 71 godinu okončan Drugi svetski rat, a Evropa ostala u ruševinama.
On je izrazio zahvalnost što je Nemačka od tada ponovo primljena u središte međunarodne zajednice nakon što je svet podvrgla ratu i stradanjima tokom 20. veka, a Evropa postala veliki projekat saradnje i razumevanja.
„Zahvalni smo na tome. Mi Nemci, naročito u kriznim vremenima kao što su ova, snosimo posebnu odgovornost za mir i razumevanje“, napisao je Štajnmajer.
Poruku na Tviteru povodom Dana Evrope objavio je i bivši ministar spoljnih poslova Švedske Karl Bilt, koji je istakao da bi „zatvaranje vrata novim članicama EU značilo otvaranje vrata opasnim novim nacionalizmima u susedstvu EU“.
On je, takođe, izrazio nadu da će predstojeća Evropska globalna strategija dati podsticaj daleko snažnijoj zajedničkoj spoljnoj i bezbednosnoj politici EU i ocenio da je jedinstveno tržište ekonomski temelj evropske integracije, te da ga treba produbljivati i proširivati.
Kurc: EU donela mir evropskom kontinentu
Ministar inostranih poslova Austrije Sebastijan Kurc, povodom Dana Evrope, istakao je da je veliko dostignuće EU što je evropski kontinent, koji je bio u prošlosti obeležen mnogim ratovima, postao kontinent mira.
On je, u video-poruci, rekao da je mladima u EU mir nešto što se podrazumeva, te ukazao i na druga dostignuća koja su ključna i osetna, navodeći slobodu putovanja i rada širom Unije.
Takođe je podvukao da se EU nalazi pred dva velika izazova – izbegličkom krizom i predstojećem referendumu u Velikoj Britaniji.
„Izbeglička kriza mora biti stavljena pod kontrolu. To što je situacija sada bolja nego pre pola godine ne znači da smo je rešili. Kriza još nije gotova i daleko smo od rešenja“, upozorava Kurc.
Prema njegovim rečima Evropa mora uspeti da sama štiti svoje spoljne granice, kao i da sama odlučuje ko može da uđe, a ko ne.
„Samo ako u tome uspemo Evropa bez unutrašnjih granica ima budućnost“, naglasio je Kurc.
„Drugi izazov je 22. juni, referendum u Velikoj Britaniji, koji može sve promeniti. Nadam se da će Velika Britanija ostati u EU, jer bi Unija bila ekonomski i geopolitički slabija bez nje, ali i zato što se London stalno zalagao za EU kao jak ekonomski prostor i blagostanje“, objasnio je on.
Kurc je izrazio nadu da će se Velika Britanija odlučiti za „pravi smer“.
Na kraju on je poručio da je neophodno stalno raditi na tome da EU bude bolja i da se neprestano razvija.
