Šef Delegacije Evropske unije (EU) u Srbiji Sem Fabrici izjavio je danas da su pregovori o normalizaciji odnosa Beograda i Prištine ušli u bitnu fazu i da imaju dobar zamajac, iako je delovalo da će upasti u zastoj.

On je u intervjuu za novopazarski radio Sto plus kazao da su obe strane, uz posredovanje visoke predstavnice EU Federike Mogerini, voljne da pregovaraju, ali nije želeo da govori o detaljima razgovora koji će se održati u nedelju u Briselu.

Fabrici je kazao da Mogerinijeva ima punu podršku svih zemalja članica EU i da nema zahteva da se neka članica direktno uključi u pregovore Beograda i Prištine, niti da se pitanje rešava na nekom posebnom medjunarodnom skupu, takozvanom „Rambujeu dva“.

„Format briselskih pregovora je jasan i njega odredjuju oni koji u njemu učestvuju. Za sada, ni Beograd, ni Priština nisu pokrenuli bilo kakvu inicijativu da se on promeni i izmesti iz Brisela. Mislim da se nepotrebno daje važnosti formatu pregovora, umesto napretku u dijalogu dve strane“, rekao je Fabrici.

On je izrazio nadu da će pravno obavezujući sporazum o normalizaciji odnosa Beograda i Prištine biti „brzo postignut“, ne precizirajući vremenski okvir u kojem bi to trebalo da se desi.

„Teško je to definisati i ne želimo da veštački namećemo neki datum. Jasno je da on mora biti dogovoren i implementiran pre pristupanja Srbije EU. Normalizacija odnosa s Prištinom je jedan od glavnih elemenata u tom procesu, a u Strategiji za Zapadni Balkan je jasno navedeno da se bilateralni sporovi moraju rešiti pre nego neka država pristupi Evropskoj uniji“, izjavio je Fabrici.

On je ponovio da je evropska perspektiva zemalja Zapadnog Balkana nedvosmislena i da im je EU prethodnih meseci, kroz Strategiju i samit u Sofiji, to jasno poručila.

Fabrici je naglasio da najavljene unutrašnje reforme Unije neće uticati na politiku proširenja, navodeći da su to dva paralelna procesa.

Govoreći o 2025. godini kao godini kada bi Srbija i ostale zemlje Zapadnog Balkana mogle postati članice EU, Fabrici je rekao da to ne znači da će one nužno tada pristupiti EU, jer to zavisi od tempa reformi i uskladjivanja sa evropskim standardima.

„Zemlje kandidati moraju zaslužiti da postanu članice EU, neophodno je sprovoditi reforme i tek onda se na 2025. godinu može gledati kao na neku realnu i ostvarivu perspektivu. Reforme moraju biti fokus, a ne datum. Ne sme se razmišljati o tome da će Srbija 2025. pristupiti EU, a da u medjuvremenu ne sprovodi reforme. Taj scenario se neće desiti“, dodao je ambasador EU u Srbiji.

On je ocenio da je Srbija, što je i navedeno u aprilskom izveštaju Evropske komisije, ostvarila napredak u ekonomskim reformama, ali da ima puno toga da uradi u oblasti vladavine prava.

„Vladavina prava je najvažnije pitanje, za koje treba najviše vremena i napora. Ostvaren je odredjen napredak, ali je ostalo još puno toga da se uradi, pre svega u oblastima nezavisnosti i efikasnosti pravosudja, slobode medija i borbe protiv korupcije. Menjaju se zakoni, u toku su promene Ustava u delu o pravosudju, Srbija je na dobrom putu i mi smo tu da pomognemo da napredak bude još brži i temeljniji“, kazao je Fabrici.

On je pozdravio to što će premijerka Srbije Ana Brnabić predsedavati radnom grupom za izradu nove Medijske strategije.

„Očekujemo pravi dijalog Vlade i medijskih i novinarskih udruženja. Videćemo kakve će rezultate ostvariti, a mi smo jasno naveli šta od Srbije očekujemo da uradi kako bi se ostvarila potpuna sloboda govora i medija“, zaključio je Fabrici.