Коалиција око Српске напредне странке ужива подршку 50,9 одсто гласача, а њеног лидера Александра Вучића грађани опажају као политичара који највише доприноси јачању односа Србије и Русије и истовремено представља најбољег заступника европских идеја и вредности. То су резултати најновијег истраживања агенције Фактор плус, према којима би у парламент у овом тренутку ушло шест листа.
Осим савеза око СНС-а, цензус би прешла и коалиција Социјалистичке партије Србије и Јединствене Србије (12,3 одсто), Српска радикална странка (7,8 процената), као и савези око Демократске странке (5,7 одсто), Демократска странка Србије и Двери (5,1 одсто) и листа Социјалдемократске странке, Либерално-демократске партије и Лиге социјалдемократа Војводине (5 процената).
У односу на прошли месец, пад рејтинга забележили су напредњаци (за 1,7 одсто), као и ДС и блок ДСС–Двери (оба за по 0,4 процента). С друге стране, благи пораст остварили су социјалисти који су у марту имали 11,9 одсто подршке. Најупадљивији скок укњижили су радикали, који у априлском истраживању имају 1,7 одсто подршке више, и Покрет „Доста је било” који уместо мартовских 3,3 одсто сад има 4,5 процената и, према речима аналитичара Дејана Вука Станковића, има шансу да оствари озбиљан резултат и уђе у парламент. Апсолутну извесност да ће се наћи у парламенту, додаје он, имају листе око СНС-а, СПС–ЈС, па и СРС.
„Свакога ко има резултат већи од четири а мањи од 6,5 процената треба ставити у зону политичке неизвесности. Стога, не би било изненађење ни да странка која има 4,5 одсто замени места при коначним резултатима с опцијом која има 5,7 одсто”, навео је Станковић.
Раст рејтинга радикала он приписује последицама ослобађајуће хашке пресуде њиховом лидеру Војиславу Шешељу, док би прелазак цензуса у случају ДЈБ-а био „изненађење, али не и тотална сензација”.
„Појава Покрета ДЈБ одговара тренду такозваних покрета протеста у Европи који се противе политичкој елити каква год она била, а они у нашем случају придобијају гласове опција које су биле петооктобарски победници”, наводи Станковић.
Истраживање је показало и да би на изборе, ако би се одржали у недељу, изашло 55 одсто испитаника, а од њих би 81 проценат знало кога би заокружило. Око четвртине испитаника досадашњу кампању оцењује као „стандардну”, а петина као „умерену” и још толико њих сматра да „готово да је и нема”. Да су предизборне активности жестоке сматра тек осам одсто анкетираних, а 11 процената тврди да је у кампањи повишена тензија.
„Актуелна кампања нема јасну и недвосмислену централну тему, већ има више тема око којих се у политичком смислу ломе копља: од спољнополитичке оријентације земље преко положаја и статуса медија до криминала и корупције. Ипак, она је прилично оштра и последњих десетак дана имамо врло затегнуте односе између политичких странака с циљем да што више поларизују политичку сцену не би ли значајан број неопредељених грађана навели на гласање”, истиче Станковић, изражавајући очекивање да ће се предизборне активности додатно интензивирати до изборне тишине.
