Склапање предизборних коалиција ојачало је рејтинг Српске напредне странке и Социјалистичке партије Србије, а незнатно ослабило опозиционе демократе. Тај закључак следи из последњег истраживања јавног мњења агенције Фактор плус, према којем би, ако би избори били одржани у недељу, шест листа ушло у парламент.
Савез око СНС-а би са 52,6 одсто подршке имао натполовичну већину, а другопласирани би били СПС и његови партнери (11,9 одсто подршке). Рејтинзи напредњака и социјалиста повећани су у односу на прошли месец (СНС је тадa имао 49,4, а СПС 11,3 одсто подршке), али су у фебруару ове две странке посматране без коалиционих партнера.
Подршку у гласачком телу незнатно је снизила листа око Демократске странке (сада има 6,1 одсто, а прошлог месеца је имала 6,4) и коалиција ДСС–Двери (уместо фебруарских 5,7 одсто сада има 5,5). Благи скок забележили су радикали (са шест на 6,1 проценат) а савез СДС–ЛДП–ЛСВ и даље се држи на ивици цензуса са пет одсто.
Овакав резултат коалиције око СНС-а, како је објаснио аналитичар Дејан Вук Станковић, може се приписати удруживању напредњака с другим странкама, али и кампањи коју води њен лидер и премијер Александар Вучић заснованој на „тежњи да се створе позитивна очекивања код грађана и способности да директно одговори на приговоре опозиције”, која „није артикулисала незадовољство у друштву”.
„Социјалисти су пак на стабилном нивоу, на који, испоставило се, није осетно утицао разлаз ПУПС-а са СПС-ом. Савез ДСС и Двери изгледа као рационалан спој који отвара простор за улазак у парламент, док ће рејтинг Српске радикалне странке, који је у овом тренутку сасвим пристојан, у великој мери зависити од хашке пресуде њиховом 
лидеру Војиславу Шешељу”, рекао је Станковић.
Ако се ове пројекције испоставе као тачне, додао је он, наредни сазив парламента биће разноврстан и представљаће огледало политичких ставова готово свих друштвених слојева.
Од листа које су испод прага за улазак у парламент, Покрет „Доста је било” наставио је перманентни раст и сад има 3,3 процента, што је за 0,3 одсто више него прошлог месеца. Станковић сматра да је популарност те политичке опције „јача од њихове инфраструктуре, будући да још нису предали листу”.
На изборе би изашло 54 одсто анкетираних, што се отприлике подудара с излазношћу из 2014. године, али је проценат оних који знају за кога би гласали у односу на прошли месец порастао са 72 на 81 одсто.
Актуелна кампања, према његовом мишљењу, није ипак знатно подигла заинтересованост грађана, али је зато показала да су странке у кризи, како креативној, тако и финансијској.
Грађани се, показало је истраживање, о кампањи информишу посредством телевизије и дневних новина, а од нове владе највише очекују више инвестиција и радних места (71 одсто) и борбу против корупције (41 одсто), што Станковић тумачи речима: „Може се рећи да грађани очекују више хлеба и више правде.”
