Од 31 факултета Универзитета у Београду, 11 је предложило више школарине за наредну академску годину. Цена студија је повећана за 200 до 13.000 динара, а овом предлогу факултета који ће бити достављен Министарству просвете жестоко се противе представници студената. Највеће повећање је предложио Факултет организационих наука (ФОН), за 13.000 у односу на прошлогодишњу школарину.

Како се чуло на јучерашњој седници Сената Универзитета у Београду, овом решењу неки факултети су прибегли како би надоместили новац који држава не даје за материјалне трошкове. Држава по речима декана, само на једном факултету измирује материјалне трошкове у износу од 50 одсто, док су на осталима та средства од четири до 10 одсто.

На све ово и већ постојеће дугове за комуналије које факултети не могу да измире, „кап у пуној чаши” је и смањен буџет за просвету.

– Проблем је што су за 10 одсто смањена средства за материјалне трошкове за Универзитет у целини, тако да ће се дугови који већ постоје само увећавати. Многи факултети се налазе у тешкој ситуацији, посебно они који имају самостално грејање. Надамо се да постоје алтернативни начини да се трошкови намире и то ће бити и тема разговора са просветним властима, а видећемо колико и град може да помогне – изјавио је новинарима после седнице ректор БУ, проф. др Владимир Бумбаширевић.

Како се чуло на седници, у Ректорат је већ стигла жалба студената ФОН-а на одлуку факултета да повећа школарину. Хемијски факултет је у договору са студентима предложио да цена индекса буде виша за 12.000 динара, а најмање додатног новца је тражио Факултет политичких наука – само 200 динара.

У односу на прошлу годину, нову цену студија у просеку за пет-шест хиљада динара траже и Рударско-геолошки факултет, Технолошко-металуршки, Учитељски, ФАСПЕР, Географски, Пољопривредни, као и Физичка хемија и Правни.

Ови предлози, као и предлози броја бруцоша, биће по речима проректорке проф. др Наде Ковачевић, прослеђене Министарству просвете до 15. фебруара. Када је реч о квотама, просветне власти имају право да коригују број студената, али коначну одлуку о школаринама доносе савети факултета.

На предлог декана Машинског факултета, у дневни ред седнице је увршћена и тачка о материјалним трошковима факултета, која је изазвала и највише расправе и једногласан став свих представника факултета и института на БУ.

– Реални материјални трошкови факултета и института који плаћају грејање, струју, воду, одношење смећа вишеструко су већи него што добијамо од Министарства просвете. То је и узрок многих проблема, а факултети се довијају како да их реше, па повећавају школарине. То је најгоре решење – да се иде „преко леђа” студената. Има алтернативних начина, да се на пример део средстава за науку преусмери на материјалне трошкове, јер нема рада у хладним лабораторијама – рекао је декан проф. др Радивоје Митровић.

Он је навео да за ово решење Универзитет има свега неколико месеци, до краја јуна, пре него што почне нови истраживачки циклус.

Како се чуло, грејање представља највећи проблем за факултете, уз струју, смеће и воду, а неколико декана је апеловало да се пронађе решење у договору са градом Београдом.

– Ред је да Београд следи пример Новог Сада који помаже свој Универзитет и снизио им је цену грејања за 50 одсто. Уколико се не нађе неко решење, факултети ће бити принуђени да затворе врата – рекао је декан Хемијског факултета проф. др Иван Гржетић.

Тренутно је најдраматичнија ситуација на Рударско-геолошком факултету, јер морају да запечате котларницу, а за прелазак на нови систем грејања им је потребно 60 милиона динара. Уколико се тај проблем не реши, сигурно неће бити наставе у новој школској години на овом факултету.

Још један од проблема је што факултети до 8. фебруара треба да доставе систематизацију радних места, у склопу одређивања максималног броја запослених. Ректор међутим каже да је проблем у табелама за попуњавање јер у високом образовању је значајан број наставника запослен на одређено (асистенти, доценти, ванредни професори), а на пример на Медицинском факултету клинички асистенти нису запослени ни на одређено ни на неодређено, већ по уговору о делу. Од Министарства просвете је тражено додатно појашњење, али га факултети нису добили.

(Фото Драган Јевремовић)

Први уписни рок од 22. јуна до 18. јулаПредложени су и термини уписа за нову генерацију бруцоша: први уписни рок биће од 22. јуна до 18. јула, а други од 1. до 20. септембра.Предаја докумената у првом року траје четири дана, од 22. до 26. јуна, пријемни испити су од 27. јуна до 3. јула, а упис примљених студената је од 10. до 14. јула.Уписне квоте су остале на нивоу прошле године: предложено је да се упише 14.800 бруцоша (9.461 буџетски) на основним студијама, 9.205 на мастер (4.651 о трошку државе) и 1.895 академаца на докторским студијама (725 буџетских места). Чуло се и да је ове школске године остало непопуњених буџетских места и на мастер и на докторским студијама.Настава на основним студијама почиње 3. октобра 2016. године, а на мастер, специјалистичким и докторским – најкасније до 17. октобра, што је новина у односу на раније године.