ТОКИО – Филм „Unbroken” Анђелине Џоли о олимпијцу Луију Замперинију који је током Другог светског рата завршио у јапанском логору, приказан је синоћ у Токију, годину дана касније него у другим деловима света.
Пројекција је, и поред позива на бојкот и оцена јапанских десничара да је „то филмско остварење расистичко” и да Џолијева „мрзи” њихову земљу, протекла мирно.
Иако је постојала забринутост да пројекција може бити прекинута, атмосфера у Театар имиџ форуму у Токију, малом биоскопу који је спрецијализован за документарне и независне филмске продукције, била је мирна, а филм је, како оцењују критичари, изазвао реакције гледалаца на мучења и пробудио емпатије с главним јунаком.
У филму, заснованом на истинитој причи, Џек О’Конел игра Замперинија, атлетичара који учествовао на Олимпијским играма у Берлину 1936. године. Током Другог светског рата Земперини је био је у авиону који је погођен. Пад је преживео али су га, након 47 дана плутања по Пацифику, заробили Јапанци и довели у логор где је преживео ужасна мучења.
Представници јапанског дистрибутера рекли су да су се одлучили на приказиавње филма, јер су желели да направе корак даље, и покажу различите углове гледања на Други светски рат, а оценили су и да би било крајње неприродно да филм који се тиче Јапана не буде приказан у Јапану. Медији преносе да је дистрибутер када је најавио да ће филм бити приказан у октобру примио бројне позиве незадовољних и бесних грађана. Од тада се ништа непријатно није десило, па је филм уврштен у редован биоскопски репертоар широм Јапана. Контоверзе нису изостале без обзира што се филм завршава у помирљивом тону – кадровима из времена Зимских олимпијских играра у Нагану, одржаних 1998. године, када Јапанци на улицама поздрављају Зампреринија док носи олимпијски пламен.
Негативне реакције на филм уследиле су и због тога што су у књизи, по којој је снимљен филм, јапански војници означени као канибали, ; иако се филм тога не дотиче. Неки историчари су наводили да су поједини Јапанци током рата ипак били канибали.
Бес због филма прокључао је без обзира што су у Јапану похвалили и објавили дугачак списак редитеља који су направили цењене анти-ратне филмове, укључујући и Акиру Куросаву и Кихачија Окамотоа.
Филм је подсетио и на проблем због тога што су неки у Јапану имали тешко суочавање са бруталном прошлошцĚу земље од времена колонизације азијских суседа и варварских дела царске војске, као што су силовања у Нањингу, која су почела 1937. године и уз све оставила 300.000 мртвих Кинеза.
Слично томе, Јапанци одбацују и историјске студије које показују да је јапанска војска присиљавале жене у неколико азијских земаља, посебно Кореји, на проституцију.
Јапанска „историјска амнезија” посебно према одговорности за рат, како је називају британски медији, додатно је оснажена под влашћу премијера Шинзо Абе. Раније је јапанско Министарство образовања наложило да школски уџбеници морају одражавати државно становиште по питању историје и територијалних проблема, чиме су разводњене све референце које се тичу рата. (Бета)
