Osnivač Foruma za etničke odnose Dušan Janjić izjavio je danas na predstavljaju drugog izveštaja „Motinoring i izveštavanje o unutrašnjem dijalogu o Kosovu“, da je taj dijalog o Kosovu uznapredovao pre svega otpočinjanjem institucijalnog dijaloga o tome u Srbiji, ali da je zbog izbora učesnika, koji su predstavnici institucija koje se finansiraju iz budžeta, ide ka „preteranom usmeravanju rasprave“, što utiče na kvalitet i širinu rasprave.

Izveštaj se odnosi na period od 1. novembra 2017. godine do 15. januara 2018. godine. U izveštaju se ne pominje ubistvo Gradjanske inicijative SDP Olivera Ivanovića, koje se dogodilo 16. januara.

Kako se navodi u izveštaju, do sada je održano šest okruglih stolova u okviru unutašnjeg dijaloga, ali oni nisu rezultirali dovoljnim brijem realnih i ostvarivih predloga, pa ne mogu biti od odlučujućeg značaja za definisanje interesa Srbije i srpske zajednice u procesu normalizacije, kao ni za jasno definisanje realno ostvarivih ciljeva Srbije i Srba koje treba realizovati u nastavku Broselskog dijaloga.

U izveštaju se dodaje da je propuštena prilika da se pozovu oni koji se zaistinski bave temom unutrašnjeg dijaloga ili su uticajni akteri u stvaranju javnog mnjenja i da je potrebno uključivanje onih koji su u stanju da formulišu rešenja koja su realno sprovodiva i koja doprinose procesu istorijskog pomirenja.

Kako se navodi, uz institucijalni dijalog, u raspravu su se uključile stranke, ali i nezavisni i nevladini akteri, ali rezultata tih rasprava enma na sajtu Radne grupe za vodjenje dijaloga, „niti su ih preneli mediji bliski vlasti“.

„I ovaj podatak govori o podeljenosti u javnom životu Srbije kao i da vlast učestvuje u ovim podelama zauzimajući jednu od strana“, navodi se u izveštaju, te se kao primeri rasprava koje su organizovali nevladini akteri navode tribina studentske organizacije „Nomokanon“ i debata „Kosovski čvor“ u Centru za kulturnu dekontaminaciju.

U izveštaju se navodi da su Srbi sa Kosova u dijalog uključeni samo tako što mogu pratiti šta se dešava putem medija.

Janjić je ukazao na da je u ovom periodu primećeno oživljavanje šovinizma i etnonacionalizma i da je govor mržnje prisutan, a da se politički neistomišljenici nazivaju „izdajnicima i plaćencima“, ali da na to nema nikakve reakcije vlasti.

U izveštaju se navodi i da je u ovom periodu prisutnije učešće Srpske pravoslavne crkve (SPC), čiji predstavnici iznose manje teških reči na račun Albanaca i prikrivenih upozorenja upućenih vlastima. Takodje prešlo se na govorenje o osudi, ali ne ljudskoj, već Božjoj „Bog kažnjava Srbe jer su zaboravili Kosovo“.

Janjić se osvrnuo na zahtev da bude održano zasedanje Sinoda SPC po pitanju Kosova i dodao da je to potrebno, kako bi se u SPC konsolidovali i dogovorili po ovom pitanju.

U posmatranom periodu veliuku „buru“ izazvale su osude mitropolita Amfilohija Radovića i Apel za odbranu Kosova, mada prema Janjićevoj oceni, takve reakcije vlasti nisu imale na tribinu Evroazijskojg foruma o Kosovu, koji je izneo iste stavove.

„Ne vidim zašto o temama koje su zastupljene u Apelu nijue moguće razgovarati bez diskvalifikacija“, rekao je Janjić.

U izveštaju se navodi da se tokom rasprave zagovaraju rešenja poput razgraničenja sa Albancima i stanje status quo i da se provlači ideja o medjunarodnoj konferenciji na kojoj bvi se postigao dogovor o „konačnom rešenju“ koje bi uključivalo i pitanje statusa Kosovo.

On je podsetio da se ubijeni Ivanović protivio razgraničenju, jer se takva rešenja sprovode samo na mapi, a da u životu takva rešenja nisu moguća bez rata ograničenog dejstva i novih žertava. Janjić je rekao da treba razmisliti koje su posledice takvog koncepta.

U izveštaju se navodi i da je intenzivirana akmrtivnost zvaničnika Srb ijue na upoznavanju predstavnika stranih država i medjunarodnih organizacija o unutrašnjem dijalogu i da je u porastu interesovanje medjunarodnih aktera za to pitanje, kao i da je povećana aktivnost Ministarstva spoljnih poslova ka blokiranju i preokretanju odluka o priznanju Kosova.

Predstavnica Centra za nove medije Liber Tatjana Vehovec rekla je da je istraživanje sprovedeno na uzorku od 2.864 postova na Fejsbuku i 3.218 tvitova pokazalo da 56 odsto ljudi na društvenim mrežama podržava ili ima neutralan stav o unutrašnjem dijalogu, dok se negativno izjašnjava oko 44 odsto.

Oni koji su izričito protiv prednjače na Fejsbuku, a 42 odsto protivnika dijaloga, to vidi kao „izdaju“ Kosova, dok oko 10 odsto dijalog vidi kao „prodaju“ Kosova.

Takodje to istraživanje pokazuje da 40 odsto korisnika društvenih nmreža smatra da se pitanje Kosova rešava sada.