Novosti online

Гас све јевтинији, а опада број купаца

У Србији већ годинама око 249.000 домаћинстава или тек десетак одсто од укупног броја има прикључак на гас. Сви планови и дугорочне пројекције, да ће у Србији 2015. бити бар 450.000 тих потрошача – пали су у воду. Показало се и овог пута да наши људи умеју да израчунају трошкове грејања и да се понашају у складу с њима, јер Србија годинама не успева да реши питање паритета, односно разлику између цена енергената. Просто речено, докле год је киловат сат струје за грејање јевтинији од гаса, па чак и од чврстог огрева, нема говора о ширењу гасоводне мреже, чак и да су нам као што нису извори природног гаса надохват руке.

На повећање броја потрошача природног гаса није утицало ни појефтињење гаса за 23 одсто у току прошле године. Поставља се логично питање – да ли у датим околностима Србија треба да тражи алтернативни правац снабдевања гасом? Можда домаћу потрошњу можемо задовољити залихама у подземном складишту гаса „Банатски Двор” где би до краја године уместо 450 милијарди требало да се нађе милијарду кубика гаса. Чему онда главобоље око „Јужног”, „Северног”, „Турског”… и ко зна све ког гасовода када га све мање трошимо.

Према последњим расположивим подацима „Србијагас” снабдева око 95.000 домаћинстава и више од 600 индустријских потрошача. Од 20.000 домаћинстава у Ужицу, око 13.500 има могућност прикључења на гасовод, показала је студија рађена пре почетка процеса гасификације града. У Ужицу се, према последњим расположивим подацима тек 360 домаћинстава прикључило на гас.

Војислав Вулетић, председник Удружења за гас Србије, каже, да је гас до пре годину дана био скуп за потрошаче, због чега је око 30 одсто њих само у Војводини, где је око 200.000 гасификованих, одјавило коришћење гаса.

– Данас више главни проблем није тако висока цена кубика, јер је прошле године гас појефтинио у више наврата, али је цена прикључка и даље врло висока. Иде до 1.000 и 1.500 евра. Шта нашег потенцијалног потрошача брине? Када ће му се исплатити толика инвестиција и ко му дугорочно гарантује прихватљиву цену гаса, каже Вулетић.

Све док Србија не буде решила питање паритета цене енергената највећи број домаћинстава и даље ће трошити струју за грејање.

Грејање на гас губи економску рачуницу. Понајпре због нестабилне цене енергента на дуже стазе, а потом и због цене увођења инсталације до котла. Годишњи трошкови за грејну сезону 2015–2016. годину за стан од 60 квадрата, за 16 сати грејања дневно уз температуру од 20 степени, износе око 48.800 динара.

У истим зимским условима комфорно грејање на даљински систем кошта 79.900 динара, а на струју (грејна тела и котлови) 120.800 динара годишње. И поред тога мало је корисника гаса.

Увек су, међутим, за домаћинства прави проблеми били улагање у инсталацију грејања и цена прикључка. Улагања су, пресудно зависила од кредитних услова (а они никад нису били повољни за домаћинства просечног имовинског стања), а цену прикључка је одређивао сам дистрибутер у зависности од тога колико је хтео да шири мрежу гасовода.

Посебан разлог да се неко од потрошача определи за увођење гаса имало је стално лицитирање у погледу снабдевања гасом. Србија те има те нема алтернативу, објашњава један од аналитичара са Си енерџи портала.

А кад Србија има-нема алтернативу ни појединцу није лако да се одлучи за гас. У тим условима, појединац бира оно у шта је, колико толико, сигуран.

Рада Маравић, директор ЈП „Гас-Рума” каже да је број домаћинстава који се код њих снабдевају гасом стабилан. Током 2010. године више од 6.554 домаћинства трошило је гас, да би их на крају прошле године било 6.569. Само 15 више.

– Гас је лане појефтинио три пута. Укупно 23 одсто. Али и та нова цена кубика за већину домаћинстава није прихватљива. Реално је очекивати да полако почну да се враћају, јер данас више нема јефтиног грејања, каже она.

Упитана да ли је цена прикључка, или цена кубика главни разлог слабе заинтересованости, Маравићева сматра, да је ипак у питању цена гаса.

– Имамо приличан број прикључених домаћинстава која не користе гас, јер им је скупо, закључује она.

Link Izvora

Klikni za komentar

Odgovori

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Na Vrh