Novosti online

Газирани сокови доминантни у потрошњи

Потрошња газираних сокова у Србији три пута је већа него потрошња воћних сокова, на шта утичу нижа малопродајна цена, агресивна маркетиншка кампања и препознатљивост мултинационалних брендова, преноси портал „Аграрије”.

Према истом извору, у Србији је прошле године попијено 400.000 тона газираних напитака и 71.000 тона нектара (сокови са 52 одсто воћног садржаја). Потрошња концентрованих сокова и сокова у праху је на трећем месту са 45.000 тона. Сокови са 100 одсто воћним садржајем са потрошњом од око 17.000 тона заузимају скроман удео на тржишту. Разлог томе је висока цена у односу на друге категорије воћних сокова.

Познаваоци тржишта наводе још неке неке разлога због којих се купци радије одлучују за газиране напитке него за „сто одсто” воћне сокове, рецимо скромне прерадне капацитете и благу конкуренцију међу прерађивачима, али и јаку ценовну конкурентност газираних сокова и сокова са ниским воћним садржајем.

Прошле године у Србији је произведено око 206.000 тона сокова од воћа и поврћа. Више од 70 одсто потроши се на домаћем тржишту, а извезе око 20.000 тона. Извоз сокова из Србије има тренд раста последњих пет година. У извозу највише је заступљен сок од јабука, који чини готово 30 одсто од укупне извозне количине воћних сокова. У последње време бележи се и раст потрошње сокова од поморанџе. Тржишта на која домаћи произвођачи највише извозе јесу Немачка, Аустрија, Руска Федерација и традиционално Црна Гора и Босна и Херцеговина.

Link Izvora

Klikni za komentar

Odgovori

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Na Vrh