BEOGRAD – Nemački Gete institut u Beogradu predstavio je danas, na početku nove sezone, dva nova, velika projekta – uspostavljanje filmske akademije za mlade stvaraoce regiona, dok se druvi tiče urbane arhitekture.
Član Upravnog obora Gete instituta Bruno Gros ukazao je na konferenciji za novinare da je Gete institut renoviran i ponovo otvoren u novom ruhu, da predstavlja i dva nova, velika projekta, istakavši kao posebno vanno dugogodišnji rad sa partnerima na terenu.
Gros je naglasio da Institut podstiče dugi niz godina umetnike i aktere i da sada radi na dva projekta, prvi se tiče uspostavljanja jedne filmske akademije za mlade filmske stvaraoce regiona, a drugi, pod imenom „Aktopolis“, koji se tiče urbane arhitekture.
On je podsetio da Gete institut, koji se bavi podsticanjem nemačkog jezika i predstavljanja nemačke kulture u inostarnstvu, ima 150 instituta u 90 zemalja sveta, a Beogard je deo te svetske mreže.
Gros je objasnio da je Institutu važno da tesno sarađuje sa umetnicima zemalja u kojima radi i da, umesto da dovodi umetnike iz Nemačke, razvija zajedničke ideje i stupa u dijalog sa domaćim kulturnim stvaraocima.
Jedan od zadataka je prenošenje i aktuelne slike o Nemačkoj, ali i otvaranju centralnih tema evropske saradnje.
Prema njegovim rečima, u velke izazove, sa kojima se suočava evropski kontinent čiji je deo i Srbija, ubrajaju se jačanje nacionalističkih tendencija i ksenofobije u pojedinim zemljama, čemu je potrebno suprostaviti se i jačati Evropu kao kontinent vrednosti, otvorenog društva i demokratije, zajedničkog suživota.
Dirketor beogradskog Gete instituta Matijas Miler-Viferig naglasio je da se ta ustanova oseća kao deo kulturne scene Beograda i Srbije i da pokušava što je više moguće da podstiče mlade i otvara im perpsketivu za budućnost.
U novim prostorijama, kako je preneo, usposatvljena je biblioteka koja sada ima mogućnost, zahvaljujući automatizaciji i digtalizaciji, dužeg radnog vremena kao i onlajn iznajmljivanja knjiga, što će omogućiti i građanima van Beograda da koriste dela iz biblioteke.
Gros je, s tim u vezi, objasnio da se mislilo da će digitalizacijom doći do smanjenja interesovanja za bibliotekama, ali da to nije slučaj, jer ako su ispravno opremljene i koncipirane, okupljaju ljude i pružaju mogućnost za susrete i razmenu.
On je izrazio nadu da će i beogradska biblioteka Gete instituta biti mesto za one koji su zainteresovani za Nemačku.
Miler-Viferig ukazao da Gete institut sada ima i galeriju u izlogu nazvanu „Menjačnica“, koja je zanimljiva ideja jer će preko nje prolaznicima u Knez Mihajlovoj, biti predstavljeni savremeni umetnici.
Trenutno se predstavlja Jovana Popović koja aktuelno uči u Berlinu kod jedne oa najvećih nemačkih umetnica Rebeke Horn.
Kada je reč o projektima „First Film First“ je pokretanje filmske škole Gete instituta namenjene mladim reziserima iz Jugoistočne Evrope.
Gros je ukazao da po prvi put Gete institut u Beofradu ima vodeću ulogu u jugoistočnj Evropi na uspostavljanju filmske akademije koja će okupiti mlade filmske stvaraoce iz regiona i pružiti im priliku da snime debitantski film.
Po osam odabranih mladih filmskih stvaralaca svake godine imaće priliku da godinu dana sarađuju sa filmskim festivalim, kao i značajnim svetskim režiserima, scenaristima i distributerima.
Drugi projekat „Aktopolis“, u kojem ucecstvuju Beograd, Atina, Sarajevo, Zagreb, Istanbul, Bukurešt, kao i Oberhauzen iz Nemačke, a kojem će se pridružiti 12 umetnikca iz Beogarda, kao i Gete gerila, treba da doprinese razmeni između gradova.
Beogradski umetnici daće odgovor na pitanje „formalno, neformalno: beogradska samoorganizovana umetnička scena i ekonomija nezavisnosti“.
Analizirajući bogatsko i raznovrsnost umetničke scene u Beogradu, koja buja uprkos ekonomskim, političkim i društvenim previranjima i transformacijama, oni će pokušati da nađu odgovor na pitanje „Šta to Beogard čini bogatim“.
