Гимназија у Параћину постоји од 1878. године и све време учи ђаке математици, српском језику и хемији, а, од нашег времена, и рачунарству.
Озбиљно су овдашњи гимназијски професори схватили изазове савременог доба; у Гимназији у Параћину се школују ђаци и на ИТ смеру или, како гласи пун назив, на смеру за ученике са посебним способностима за рачунарство и информатику.
Пошто су на себе преузели обавезу да школују будуће ИТ стручњаке, поставили смо радницима Параћинске гимназије неколико питања у вези са заштитом деце на интернету. Наши саговорници су искусни просветари: Снежана Дачић, директор школе већ десет година, иначе дипломирани социолог већ 27 година запослена у просвети, затим Весна Илић, школски психолог већ 23 године у основним и средњим школама и Зоран Радосављевић, професор филозофије.
Kада треба започети едукацију деце о безбедном коришћењу интернета?
Едукацију деце о безбедном коришћењу интернета треба започети чим дете дође у додир с уређајем на коме може да прати интернет. Према нашим искуствима, то је већ у предшколском узрасту.
Kаква је, у едукацији деце о безбедном коришћењу интернета, улога родитеља?
Улога родитеља у едукацији деце о безбедном коришћењу интернета је, свакако, најважнија. У предшколском узрасту, када деца најчешће остварују први додир с интернетом, и нема никог другог ко би их упутио у безбедно коришћење интернета.
Да ли су родитељи довољни обучени да едукацију деце о безбедном коришћењу интернета заиста и изврше?
Не, потпуно је јасно да родитељи нису довољно припремљени да подуче децу о безбедном коришћењу интернета. Старији родитељи, махом, слабо или никако не познају савремене информационе технологије, тако да не могу да подуче ни своју децу о безбедности на интернету. Међу млађим родитељима постоји друга негативна појава. Многи имају значајна знања о интернету, али не и о безбедносном аспекту коришћења интернета. Ови родитељи често мисле да знају све што им је потребно о заштити своје деце на интернету, а то није тако.
Врло је битно схватити да техничка култура није потпуно исто што и безбедносна култура.
Kако ојачати родитељске компетенције у области безбедности деце на интернету?
Родитеље треба образовати о безбедности деце на интернету. То се може учинити путем средстава јавног информисања, организовањем предавања за родитеље деце од вртића до средње школе и на друге начине.
Оно што свакако недостаје, јесте едукација купаца електронских уређаја и других производа информационих технологија на местима где се ти производи продају. Било би сасвим примерено на таквим местима истаћи одговарајуће натписе или делити брошуре и летке који би едуковали купце о безбедности на интернету.
Да ли је увођење информатике у петом разреду основне школе и колико допринело унапређењу знања деце о безбедном коришћењу интернета?
За сада, не можемо ништа ближе да кажемо о томе јер генерације које имају информатику од петог разреда основне школе још увек нису дошле до средње школе. Претпостављамо да је одговор потврдан.
Сведоци смо дигитализације читавог друштва. Kако приступити у таквом окружењу заштити деце и омладине на интернету?
Тешко нам је да срочимо конкретан одговор јер не располажемо довољном количином поузданих података. Изазови дигитализације су велики. Погледајте само рекламну поруку: „Твој телефон је твој идентитет.“.
Kако заштити децу од игара изазова током којих могу да несвесно науде себи и свом здрављу?
Морамо стално пратити шта деца раде на интернету. Многи од нас, као родитељи, чине озбиљну грешку; више времена проведемо учећи дете да вози бицикл него учећи га о безбедном коришћењу интернета.
Министарство трговине, туризма и телекомуникација покренуло је платформу за развој информационог друштва, под слоганом „Паметно и безбедно – Smart and Safe“. Kолики је, по вама, домет ове акције?
Нисмо приметили веће ефекте те акције.
По новом закону, деца у Француској млађа од петнаест година не смеју да користе мобилне телефоне у току наставе забрањена је њихова употреба и за време одмора, као и за време ручка. Да ли би то била добра мера и за Србију?
Да, сматрамо да би забрана коришћења мобилних телефона у школи олакшала учење.
Којим опасностима на интернету су изложена деца у Параћину?
Истим као и било где другде, не уочавамо никакву специфичност.
Имали смо немиле случајеве да се на интернету нађу снимци малтретирања деце, али не у самој школи, у којој се тако нешто само обелодани. Десило се, пре неколико година, да деца направе лажни профил на друштвеној мрежи једног ученика.
Иначе, однос данашње деце и омладине према интернету лепо одсликава питање које смо више пута чули од наших ученика: „Шта сте ви радили у слободно време, када нисте имали интернет?“.
Пошто смо лепо испитали параћинске гимназијске професоре о безбедности деце на интернету, замолили смо и за краћи разговор с ученицима. Брзо су нам се придружиле три девојке, ученице првог разреда друштвено-језичког смера и два стасита момка, ученика првог разреда ИТ смера. Замолили су нас да им не објављујемо имена и фотографије, али спремно одговарају на питања.
Да ли сте доживели неку непријатност на интернету?
„Јесмо“, кажу у глас гимназијалке, „истакнемо своју најпристојнију фотографију на интернету, па добијемо свакакве неприличне коментаре о нашем изгледу, одећи, а често и исмевања и увреде. Често таква фотографија оде даље по интернету без наше сагласности.“
Зашто истичете своје слике на интернету и излажете се непријатностима?
„Ко хоће да коментарише и вређа, учиниће то и без фотографије на интернету.“
„Има и оних који намерно објављују на интернету такве фотографије које провоцирају реакције. Ако неко даје повода за негативне коментаре, сноси део кривице.“
„Знамо и за примере да неко истакне туђу фотографију без одобрења, да би вређао и понижавао.“
„У начелу, не треба обраћати превише пажње на коментаре на интернету.“
Сем негативних ствари које се дешавају када неко истакне фотографију на интернету, да ли су вам познате и друге опасности на глобалној мрежи?
„Како да не“, спремно кажу момци – гимназијалци, „негативних ствари на интернету има колико хоћете. Често наилазимо на упозорења да нам је компјутер инфициран вирусом и понуде за помоћ. Уколико одговориш на понуду, надрљао си! Одговором на понуду отвориш могућност да ти неко уништи податке у рачунару, што је, обично, увод у уцену. Ту треба бити крајње опрезан.“
„Интернет често користимо за набавку различитих потрепштина: делова рачунарске опреме, рачунарских програма, чак компјутерских игрица, али и ствари које немају везе с рачунарима. Наилазили смо на озбиљне преваре у трговини на интернету.“
„Наилазиле смо и на крајње непримерене садржаје на интернету, слике насиља, убистава животиња…“, кажу наше саговорнице, „Што је најгоре, наслови таквих садржаја не упућују тачно о чему се ради, тако да човек, тражећи некакав потпуно примерен садржај, може да налети на нешто што ће га потпуно згрозити.“.
Да ли често користите интернет и да ли је он за вас користан?
„Ма, стално смо на интернету, што је врло корисно. На интернету се може наћи огромна литература из различитих области, информације о свему и свачему, може се ступити у контакт с особама физички врло удаљеним…“
Шта прокоментарисати? Наслеђује нас генерација која интернет схвата као нешто сасвим природно, као уобичајени део живота. Њихова знања о безбедности на интернету су, на жалост, највећим делом последица самообразовања. Нису никако систематски учени да буду безбедни на интернету. Наведени пропуст се не може никако приписати генерацијама садашњих средњошколаца; пре ће бити да је ту подбацио неко други.
Параћин, април 2019. године
Љубомир Костић
Фото: Д. К.
(Израду овог медијског садржаја суфинансирала је општина Параћин. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не одражавају ставове органа који је доделио средства)
