Društvo

Гинеколог Бојан Лукић: медицинска заштита трудница и породиља у Нишу на највишем стручном нивоу

 

Гинеколог Бојан Лукић: медицинска заштита трудница и породиља у Нишу на највишем стручном нивоу

Грађани Ниша имају, у свом граду, здравствену заштиту каквом могу да се похвале само неколико средина у Србији. Клинички центар Ниш је друга по величини здравствена установа у држави, у којој се пружају и најзахтевније здравствене услуге грађанима.

О здравственом збрињавању трудница и породиља у Клиничком центру Ниш, обавили смо разговор с руководиоцем организационе јединице Клиника за гинекологију и акушерство, Бојаном Лукићем, доктором медицине и специјалистом гинекологије и акушерства.

Доктору Лукићу посао није нимало лак. Прима нашег новинара у свом кабинету у рано преподне, а на лицу му се види да је целе претходне ноћи радио. На самом почетку разговора, јасно је да је наш саговорник посвећен свом послу до крајњих граница и да даје све од себе да помогне пацијентима и непосредним радом с њима, као лекар, и управљањем клиником, као руководилац.

„Клиника за гинекологију и акушерство Клиничког центра Ниш обезбеђује терцијарни ниво здравствене заштите грађана – стационарно лечење, праћење високо ризичних трудноћа, дијагностику пренаталних аномалија плода, породилиште, рану негу новорођенчади. Дијагностикујемо гинеколошка обољења и спроводимо одговарајуће терапије. У нашој клиници ради 33 специјалиста гинекологије и акушерства, осам педијатара и око 160 медицинских сестара и техничара.“

Колико је порођаја обављено на вашој Клиници ове и претходних година?

„Текуће године је, до сада, на Клиници за гинекологију и акушерство, обављено око хиљаду и шестсто порођаја. Претходних година, обављено је између 3 200 и 3 300 порођаја годишње. Најмлађа породиља коју смо породили имала је четрнаест, а најстарија педесет година.“

Да ли се бавите лечењем стерилитета?

„Да, наравно, спроводимо дијагностику стерилитета, конзервативни третман и вантелесну оплодњу пацијенткиња. Ове године смо, до сада, имали 213 парова који су се лечили од стерилитета, а претходних година смо у потпуности користили своје капацитете за лечење стерилитета пацијената, што значи да смо имали 300 парова на лечењу годишње. Између 25% и 30% донешених трудноћа се успешно заврши порођајем. Најмлађа пацијенткиња лечена од стерилитета на нашој Клиници је имала 23 године живота, а најстарија 40 година.“

„Јавност треба да буде свесна чињенице да је стерилитет подједнако присутан и код мушкараца и код жена. Треба правовремено поставити ваљану дијагнозу и предузети одговарајућу терапију – инсеминацију, вантелесну оплодњу или неку другу.“

Да ли код вас има пацијенткиња које прекидају трудноћу?

„Годишње се у Клиници за гинекологију и акушерство Клиничког центра Ниш прекине између двеста и триста трудноћа. Врло су ретки случајеви да је прекид трудноће обављен из медицинских разлога; жене прекидају трудноћу из разлога који су у домену планирања породице. Имали смо примере прекида трудноће и код пацијенткиња старих шеснаест година.“

„Прекид трудноће утиче на појаву стерилитета код жена, али је тешко рећи у којој мери јер је прекид трудноће увек комбинован с другим узроцима стерилитета.“

Које се установе у Нишу, поред ваше, баве гинекологијом и акушерством?

„Војна болница у Нишу се бави гинекологијом на нивоу амбуланте (кабинета), а постоји и више приватних гинеколошких ординација.“

Из разговора с доктором Лукићем је јасно да су грађани и грађанке Ниша медицински добро збринути у делу који се односи на репродуктивно здравље.

Оно што је врло лоше, а што смо сазнали из овог разговора, је значајан број прекида трудноће који се обави сваке године.

У Граду Нишу је, током 2017. године, рођено 2 498 деце.

Годишње се, како смо чули у разговору с директором Клинике за гинекологију и акушерство, у Нишу обави између 200 и 300 прекида трудноће.

Овом броју треба додати и прекиде трудноће који се обаве у приватним ординацијама.

Приближно, на десеторо рођене деце, обави се један прекид трудноће.

Од наведеног броја рођене деце, стотинак је рођено захваљујући лечењу стерилитета. Стотинак деце је рођено по спровођењу дугих, за пацијенте непријатних, а за друштво скупих терапија лечења стерилитета.

Шире гледано, материјална помоћ трудницама, породиљама и деци досеже, како и треба, врло велике износе на нивоу државе.

Истовремено, између двеста и триста деце годишње није рођено, опет захваљујући непријатним и скупим медицинским захватима.

Број парова који се лече од стерилитета и број жена које прекидају своју трудноћу су приближно једнаки.

Трошкови лечења стерилитета падају на терет Фонда здравственог осигурања.

Трошкове прекида трудноће у државним здравственим установама, такође, сноси Фонд здравственог осигурања.

Рачуницу о укупним трошковима лечења стерилитета и трошкова прекида трудноће у државним установа нисмо извели. Међутим, сигурно је да се велики новац из јавних фондова троши да се деца не би родила.

Постављамо питање и јавности, али и појединцима и институцијама које о томе одлучују: „Који је смисао трошења великих износа државног новца на подстицање рађања и одгајања деце, када се, истовремено, велики новац из јавних фондова троши на спречавање рађања деце?“.

Ниш,  август 2018. године

Текст и фото: Љубомир Костић

(Израду овог медијског садржаја суфинансираo је Град Ниш. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не одражавају  ставове органа који је доделио средства)

 

Klikni za komentar

Odgovori

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Na Vrh