BEOGRAD – Reforme bi mogle biti ubrzane posle izbora, pod pretpostavkom da rezultat izbora bude onakav kakav se očekuje, smatra ekonomista na Bečkom institutu za međunarodne ekonomske studije, Vladimir Gligorov.
„Komentari u javnosti, posebno od ekonomista, da se izborima gubi vreme…gube iz vida političku činjenicu – da biste sproveli reforme, videli ste to u slučaju privatizacije Telekoma, morate imati podršku i spremnost da preuzmete trošak tih reformi, a nisam siguran da je u ovom trenutku raspoloženje u javnosti takvo da bi se to moglo izvesti“, izjavio je Gligorov u intervjuu za Tanjug.
Kako ocenjuje, razlog za raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora jednim delom se duguje i nagomilanom neraspoloženju u javnosti prema reformama, bez obzira na to, kako kaže, što su poslanici u skupštini spremni da izglasaju bilo šta.
On primećuje da za raspisivanje izbora svakako ima i političkih motiva sa stanovišta Srpske napredne stranke – da pojačaju ili poboljšaju rezultate na lokalnim i pokrajinskim izborima, da konsoliduju samu stranku a i da se izvrši rekonstukcija vlade.
Kad je o reformama reč, Gligorov smatra da je problem je što se kod fiskalne konsolidacije krenulo sa smanjenjem plata i penzija, što je, po njegovom mišljenju, otežalo strukturne reforme, pre svega restrukturiranje javnog sektora s jedne strane, i reforme administracije s druge strane.
„Mera smanjenja penzija i plata je bila nepopularna i, kao što vidite, u poslednje dve godine se u suštini ništa nije uradilo sa strukturnim reformama, tek se sad najavljuju neka rešenja u modernizaciji javne uprave, a takođe se na restrukturiranju javnog sektora nije bogznašta uradilo“.
Sagovornik Tanjuga primećuje da se, štaviše, u pogledu privatizacije popuštalo zbog pritiska posebnih interesa.
U poslednjih godinu-godinu i po dana, kako ocenjuje, sem smanjenja plata i penzija, nije bilo nekih ozbiljnijih strukturnih reformi.
„O njima se samo govori, a kada je u pitanju administracija tek se pravi neki plan o smanjenju broja radnika, o modernizaciji, itd…To je sve posledica činjenice da u suštini nema javne podrške, pre svega zato što se prvo išlo na vrlo nepopularnu meru smanjenja plata i penzija“, ocenjuje Gligorov.
Zato je, smatra on, nastao taj „delimično politički problem, zbog čega je procenjeno da su potrebni novi izbori, novi mandat, da biste mogli da krenete sa tim ozbiljnijim reformama“.
„U javnosti nema nekog preteranog entuzijazma, tako da ne bih govorio o tome da će se ovim izgubiti na vremenu, jer praktično reformi i nema, nego bi prirodnije bilo očekivati da se u stvari te reforme ubrzaju posle izbora, pod pretpostavkom da rezultat bude onakav kakav se očekuje, i pod pretpostavkom da osnovni predmet tih izbora budu upravo te reforme“.
U tom slučaju, ako bi reforme bile glavni poredmet ovih izbora, kako ocenjuje, ubrzanje reformi bi moglo doći odmah posle izbora.
Komentarišući privredni rast Srbije u 2015, Gligorov ukazuje da je on bio pozitivan u poslednja tri kvartala, ali i da se on pre svega duguje činjenici da je prethodna, 2014. godina bila izuzetno rđava, pa se ne može reći da je to „neki naročito fantastičan rezultat“.
„Dobra strana je što je taj rast bio posledica dobrih rezultata izvoza i povećanih investicija“, primećuje ekonomista Bečkog instituta i dodaje da tu prisutan i efekat niske baze iz prethodne godine, kada je njihov priliv bio smanjen.
Što se tiče unutrašnjih faktora koji bi mogli da ukoče ostvarivanje ekonomskih ciljeva Srbije u narednim godinama, Gligorov upozorava na, kako kaže, fingirani problem u pogledu toga da li privatni sektor treba da igra veću ulogu, ili je potrebno veće oslanjanje na državu, pominjući u tom kontekstu propalu privatizaciju Telekoma.
Kao drugu pretnju vidi odsustvo podrške smanjenju broja zaposlenih u javnom sektoru, koje je bilo i ostalo problematično, sve dok se ne krene u ozbiljniju modernizaciju.
Prema rečima Gligorova, tu je i problem u pogledu fiskalne konsolidacije, na kojoj MMF posebno insistira, a koji se odnosi na takozvana nenaplativa potraživanja:
„To je veoma ozbiljan problem, jer u suštini preko tih nenaplativih potraživanja se delimično subvencionišu preduzeća koja nisu solventna“.
„Potom, imate ceo taj problem gubitaka u javnom sektoru, gde postoji taj pritisak da se to ne dira – primera radi sa Srbijagasom i sa elektroprivereom i sa (RTB) Borom, železarom, itd“, ukazuje on.
Pritisci da se pomenuti problemi „ne diraju“ stvaraju veoma ozbiljan trošak državi, kojoj onda ostaje da smanjuje plate i penzije, što nije popularno i nailazi na otpor ljudi, koji inače ne žele ništa da menjaju, ni radno mesto, što naravno koči reforme.
„Zato ja u ovom trenutku nemam utisak, gledajući kako stvari stoje, nezavisno od većine u skupštini, da ustvari postoji većina u društvu za reforme. Tako da ćemo to videti na izborima“, zaključio je Gligorov.
