• Regioni

    Globalno zagrevanje za 30 godina prelazi granicu sigurnog

    BEOGRAD – Dete koje se ove godine bude rodilo u nekom priobalnom gradu, poput Barselone, Lisabona, Atine ili Los Anđelesa, moglo bi u svojoj poznoj starosti da protiv svoje volje bude iseljeno iz tog grada, usled podizanja nivoa mora. Naime, ako globalno zagrevanje nastavi da se razvija svojim sadašnjim tempom, ono bi do 2100. odnosno u svojoj 84. dočekalo da grad u kojem je živelo, zbog podizanja nivoa mora i okeana, bude – potopljen.

    Takva upozorenja čula su se i na Konferenciji o klimatskim promenama u Marakešu, koja je u toku, a docent na Fizičkom fakultetu dr Vladimir Đurđević ističe za Tanjug da je u poslednjih 11.000 godina srednja globalna temperatura na našoj planeti iznosila 14 stepeni Celzijusovih, I da je cela struktura kakvu čovečanstvo poznaje izgrađena u odnosu na te klimatske uslove.

    Svaka promena u temperaturi, drugim rečima, iziskuje obimne i značajne promene u svim segmentima života na našoj planeti. Najbanalniji primer toga su, kaže Đurđević, cevi, koje su prilagođene da podnesu određenu temperaturu, a ako se ona poveća, “moraćemo da ih menjamo”.

    Već neko vreme je jasno da se čovencanstvo bliži “scenariju iz holivudskih filmova”, u kojima se svet suočava sa katastrofom zbog sve lošijih ekoloških uslova, ali činjenica je da je taj scenario, iako se možda neće odvijati munjevitom brzinom kao u tim filmovima, tek decenijama daleko od nas. Kako je objasnio Đurđević, prema pojedinim izveštajima, povećanje srednje globalne temperature od dva stepena se još uvek smatra granicom sigurnog, a njega ćemo po sadašnjim procenama, dostići za trideset godina.

    Ali, ako to povećanje dostigne tri ili četiri stepena, što se očekuje do kraja veka, štete od vremenskih ekstrema bi bile toliko velike da da bi se ekonomski rast u potpunosti zaustavio, a ljudsko društvo ostalo na nivou stagnacije dok se ne prilagodi na nove klimatske uslove.

    “Sva istraživanja pokazuju da bi zagrevanje od tri do četiri stepena bio toliki napad na ljudsko društvo da način na koji smo naučili da živimo I da funkcionišemo će sigurno biti promenjen I da će postojati ogromni rizici da nase društvo ostane u nekom kapacitetu bar do trenukta kada se budemo adaptirali na neke nove klimatske uslove. “, ističe Đurđević.

    Koliko je situacija ozbiljna, pokazuje I saopštenje za medije Svetske meteorološke organizacije u kojem piše da je nivo ugljendioksida, jednog od gasova staklene bašte koji doprinose globalnog zagrevanju, u atmosferi dostigao nivo od 400 ppm jedinica.

    Prevedeno na jezik običnih ljudi, to znaci da je covečanstvo u poslednjih 150 godina svojim aktivnostima poput spaljivanja fosilnih goriva, povećalo nivo tog gasa u atmosferi za čak 40 odsto u odnosu na nivo koji se tek neznatno menjao u poslednjih 800 000 godina.

    Taj nivo se neće menjati u narednih nekoliko hiljada godina, čak I da sutra ljudski rod prestane sa svim štetnim aktivnostima, jer, kako je objasnio Đurđević, ugljendioksid je takozvani inertni gas I ne postoje procesi u klimatskom sistemu koji bi ga efikasno uklonili iz atmosfere.

    Posledice ovog su, naveo je, vec vidljive u svakodnevnom životu. One se ogledaju u sve većoj pojavi novih meteoroloških fenomena kao što su toplotni talasi I olujne nepogode, jaki vetrovi, uragani I tropske oluje.

    “Te promene toliko uočljive I lako merljive da nije maltene potrebno raditi nikakvu sofisticiranu analizu nekih trendova da bismo zaključili da živimo u drugačijoj klimi nego što je to bilo pre stotinak godina,” objašnjava on. Međunarodna zajednica je još početkom devedesetih godina shvatila opasnost koju nose klimatske promene I redovno održavala sastanke na kojima je pregovarala o tome kako usporiti globalno zagrevanje I sprečiti njegove, po ljudski rod, fatalne posledice.

    Ipak, svi ovi sastanci su do prošle godine bili neupsešni I malo toga se promenilo.

    Prošle godine je, na sastanku u Parizu, napravljen prvi pravi korak napred. Naime, međunarodna zajednica je tada donela odluku da srednja globalna temepratura (14 stepeni Celzijusovih) nikada ne sme preći onu granicu sigurnog povećanja od dva stepena.

    Ovaj cilj će, prema Đurđevićevim rečima biti jako teško ostvariv, jer je planeta Zemlja već sada jedan stepen toplija od proseka.

    “Plastičnije rečeno, možemo da zamislimo da nam je neko pre 150 godina rekao koliko mi možemo da spalimo fosilnih goriva da bi to bila koncentracija ugljendioksida koji odgovaraju ta dva stepena. Mi smo otprilike potrošili dve trećine te količine svog mogućeg fosilnog goriva koje nam je dozvoljeno da spalimo da ne bismo presli ta dva stepena”, objasnio je. Iako je međunarodna zajednica, sudeći po prošlogodišnjem dogovoru, počela ozbiljno da shvata ove probleme, rešenje koje bi ga u potpunosti rešilo je veoma teško doneti jer bi ono značilo potpuno transformaciju društva.

    Većina zemalja bi morala napustiti svoje dugogodišnje prakse dolaska do energije I preći na nove energetske sisteme koji su bazirani na obnovljivim izvorima energije.

    Klikni za komentar

    Odgovori

    Ваша адреса е-поште неће бити објављена.

    Na Vrh
    Social Media Auto Publish Powered By : XYZScripts.com