Novosti online

Годишње се 150 хиљада евра троши на санирање плутајућег отпада

Два најзначајнија проблема у области загађења водотокова Дрине и Лима су плутајући отпад и дивље депоније.

„За решавање ових проблема неопходна је координирана акција три министарстава – Републике Србије, Републике Српске и Црне Горе, како би се пружила подршка општинама које се са тим проблемима суочавају”, нагласила је министарка за просторно уређење, грађевинарство и екологију Републике Српске Сребренка Голић, домаћин сусрета у Вишеграду, предложивши мапирање проблема и постављање мрежа, тзв „ланчаница” на нивоу општина, како би се на адекватан начин отпад сакупљао и санирало тренутно стање на реци Лим, у сарадњи са комуналним предузећима.

Министар заштите животне средине Горан Триван, како се наводи у саопштењу, нагласио је да један од проблема са којима се Србија суочава постојање дивљих депонија, којих тренутно има преко 4500, и да се оне у већини случајева налазе на обалама река и језера, али је напоменуо да постоји регистар тих депонија и да ће Србија темељно радити на решавању овог проблема.

„Од изузетног је значаја да се подигне свест грађана о штети коју својим деловањем проузрокују и да се увођењем видео надзора при дивљим депонијама, попут оног који већ постоји у оквиру националног парка Ђердап, решимо тог проблема”, нагласио је министар Триван. Истакао је да је неопходно да се помогне и пружи сва могућа помоћ локалним самоуправама при решавању овог проблема, наглашавајући пре свега подршку у изради пројектно-техничке документације, на чему министарство увелико ради.

Министри на састанку у Вишеграду (Фото Министарства заштите животне средине Србије)

Министар одрживог развоја и туризма Црне Горе Павле Радуловић се захвалио домаћинима на позиву и указао на значај овог питања и његовог прекограничног координираног решавања. Министар Радуловић је истакао да Црна Гора издваја значајна средства за санирање отпада, као и да ефикасно ради на питањима забране пластичних кеса, као и увођења кауција за ПЕТ амбалаже на територији целе државе. Такође је предложио да је потребно на нивоу три министарства формулисати санитарне сече стабала које угрожавају рад ХЕ, како би се проценат дрвног отпада при реци Тара свео на минимум.

Недељко Перишић, директор „Хидроелектране на Дрини” присутнима је указао на податак да се на годишњем нивоу сакупи од шест до осам хиљада кубних метара плутајућег отпада, од чега је преко 70 одсто дрвни отпад, а 20 одсто амбалажни, као и да самом реком Лим долази 45 одсто укупног плутајућег отпада, док је у случају реке Таре тај проценат нешто мањи, (40 одсто). Трошкови санирања поменутог отпада су између 100 и 150 хиљада евра на годишњем нивоу.

Састанку у Вишеграду присуствовали су министар заштите животне средине Републике Србије Горан Триван, министарка за просторно уређење, грађевинарство и екологију Републике Српске Сребренком Голић, министар одрживог развоја и туризма Црне Горе Павле Радуловић и представницима општина Рудо, Вишеград, Бјело Поље, Прибој, Беране и Ново Горажде и директорима хидроелектрана Бајина Башта и Вишеград.

Договорено је формирање мешовитих стручних комисија које ће имати за циљ да идентификују стање загађења и да утврде количине и врсте отпада, те неопходна финансијска средства за решавање тих питања.

Link Izvora

Klikni za komentar

Odgovori

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Na Vrh