• Južna Srbija

    Градоначелник Ниша Дарко Булатовић: Потребно је унапредити свест како би се дошло до повољне демографије

     

    Ниш, трећа по величини градска средина у Србији, дели судбину остатка земље – суочава се с негативним природним прираштајем.

    О горућем друштвеном проблему, који прети да уруши само постојање државе и нације, обавили смо разговор с Дарком Булатовићем, градоначелником Града Ниша. Градоначелник нас прима у свом кабинету, добро припремљен за разговор.

    Господине градоначелниче, каква је демографија Града Ниша?

    „Град Ниш, према нашим подацима, има 260 237 становника. У односу на стање по попису становништва обављеном 1991. године, број становника је порастао за око 27 хиљада, махом због досељавања. Природни прираштај у Нишу је негативан већ дуже време.“

    Шта је држава учинила ради повећања наталитета?

    „Од почетка месеца јула текуће године, ступио је на снагу нови Закон о финансијској подршци породици са децом који доноси низ новина. Неке од њих су износи новчане помоћи коју остварују родитељи новорођене деце – сто хиљада динара једнократно за прворођено дете, десет хиљада динара месечно у току две године за другорођено дете, дванаест и по хиљада динара месечно у току десет година за трећерођено дете и осамнаест хиљада динара месечно у току десет година за четврто дете. За опрему за новорођенче, држава даје још по пет хиљада динара једнократно за свако дете.“

    На који начин локална самоуправа делује у циљу поправљања демографске слике Града Ниша?

    „Одлуком о финансијској подршци породици са децом на територији града Ниша, прописана су и остварују се следећа права из области породице и деце.“

    1. „Бесплатна ужина за децу основношколског узраста и бесплатна ужина за децу ометену у развоју у Школи за основно и средње образовање ,14. октобар` у Нишу. Право на бесплатну ужину имају деца основношколског узраста која похађају основне школе на територији града Ниша, треће и четврто дете у породици, дупли близанци, тројке и четворке, деца палих бораца и ратних војних инвалида, деца са сметњама у развоју, деца лишена родитељског старања, деца из породица које остварују приходе до износа минималног нивоа социјалне сигурности, као и деца ометена у развоју у Школи за основно и средње образовање ,14. октобар`. Планирана средства за 2018. годину износе 39 500 000 динара. Јуна 2018. године, 2 650 деце је остварило право на бесплатну ужину.“

    2. „Регресирање трошкова исхране у продуженом боравку за децу основношколског узраста до десет година старости. У школама у којима је организован продужени боравак, право на потпуно регресирање трошкова исхране остварују треће и четврто дете у породици, дупли близанци, тројке и четворке, деца палих бораца и ратних војних инвалида, деца са сметњама у развоју, деца лишена родитељског старања, деца из породица које остварују приходе до износа минималног нивоа социјалне сигурности, док право на регресирање трошкова исхране у продуженом боравку у износу од 50% од економске цене по детету имају корисници који су остварили право на дечији додатак. Планирана средства за 2018. годину износе 25 милина динара. Јуна 2018. године, 420 деце је имало право на регресирање трошкова исхране у продуженом боравку за децу основношколског узраста до десет година старости.“

    3. „Једнократна новчана помоћ за незапослене породиље. Право може остварити свака незапослена породиља у износу од 50 хиљада динара која има пребивалиште (односно боравиште, ако је избеглица или расељено лице са територије Косова и Метохије) на територији града Ниша, најмање годину дана пре порођаја. Уколико породиља није жива, или је напустила дете, право на једнократну новчану помоћ незапосленој породиљи може остварити отац деце, односно старатељ. Планирани средства за 2018. годину износе 25 500 000 динара. У 2018. години, 203 незапослених породиља је остварило ово право.“

    4. „Једнократна новчана помоћ за прворођено дете. Право на једнократну новчану помоћ у износу од 20 000 динара остварује мајка за своје прворођено дете, ако најмање шест месеци пре рођења детета на територији града има пребивалиште, (односно боравиште, ако је избеглица или расељено лице са територије Косова и Метохије), под условом да непосредно брине о детету. Планирана средства за  2018. годину износе 27 500 000 динара, а у 2018. години 564 породиље су оствариле ово право.“

    5. „Право на помоћ за опрему за новорођенче добија се у виду ваучера за набавку опреме за новорођенче у вредности до 30% просечне месечне зараде без пореза и доприноса исплаћене у граду Нишу за претходни месец према последњем објављеном статистичком податку на дан покретања поступка јавне набавке за набавку ваучера. Планирана средства за 2018. годину износе 30 милиона динара. До јуна месеца 2018. године подељено је 1 368 ваучера у вредности од око тринаест и по хиљада динара.“

    6. „Новчана помоћ за дупле близанце, тројке и четворке. Право на исплату ове новчане помоћи остварују породице са дуплим близанцима, тројкама и четворкама до навршене деветнаесте године живота, под условом да су деца на редовном школовању и под условом да, за време остваривања овог права, деца и родитељ који се о њима непосредно брине, на територији града Ниша имају пребивалиште, односно боравиште, ако је избеглица или расељено лице са територије Косова и Метохије. Средства за 2018. годину су планирана, за ову намену, у износу од 11 милиона динара. У 2018. години, тренутно је 19 породица корисника овог права, које добијају око 46 хиљада динара месечно.“

    7. „Пакети за ђаке прваке, који садрже неопходан школски прибор вредности до 5% просечне месечне зараде без пореза и доприноса исплаћене у граду Нишу за претходни месец на дан покретања набавке школског прибора, следује свим ђацима првацима. Планирана средства за 2018. годину износе милион динара, а набавка је у току.“

    Да ли држава и локална самоуправа подржавају медицинске третмане неплодности и како?

    „Држава покрива трошкове првог и другог покушаја ванетелесне оплодње, а Град Ниш покрива трошкове трећег и сваког наредног покушаја вантелесне оплодње, без лимита у годинама.“

    „Одлуком о правима из области социјалне заштите на територији града Ниша, прописано је право на накнаду трошкова поступка вантелесне оплодње. Ради се о врсти материјалне подршке којом су обухваћени супружници и ванбрачни партнери који због стерилитета или привремене неплодности немају деце, као и супружници и ванбрачни партнери који имају деце, а код којих је накнадно наступила неплодност, а у поступку су вантелесне оплодње. Надокнађују се трошкови вантелесне оплодње, укључујући и трошкове набавке неопходних лекова. Уколико приходи породице која је обухваћена поступком вантелесне оплодње, у претходна три месеца у односу на месец подношења захтева, не прелазе четири просечне нето зараде у граду Нишу у претходном месецу, иста стиче право на накнаду једном у календарској години у износу читавих трошкова за вантелесну оплодњу, укључујући и трошкове за неопходне лекове. Уколико наведени приходи прелазе четири просечне нето зараде у граду Нишу у претходном месецу, остварује се право на накнаду у износу од 50% трошкова за вантелесну оплодњу, укључујући и трошкове за неопходне лекове, једном у току године. У 2018. години су планирана средства у износу од два милиона динара за ову намену, а четири Нишлијке су оствариле своје описано право.“

    Град Ниш помаже рађање и одгајање деце више него друге локалне самоуправе?

    „Мислим да Град Ниш у највећој мери подстиче рађање деце и помаже својим грађанима у одгајању подмлатка, од свих локалних самоуправа у Србији. Недавно нам је министар у Влади Србије задужен за демографију и популациону политику, Славица Ђукић-Дејановић, тражила податке о томе.“

    Какве резултате дају мере које предузимате ради повећања наталитета Нишлија? Колико је претходних година уписано деце у матичну књигу рођених, а колико преминулих је уписано у матичну књигу умрлих? Колико је бракова уписано у матичну књигу венчаних у Нишу?

    „У 2013. години уписано је у матичне књиге 3 919 новорођених, 4 298 умрлих и 1 600 закључених бракова.“

    „У 2014. години уписано је у матичне књиге 3 890 новорођених, 4 121 умрлих и 1 639 закључених бракова.“

    „У 2015. години уписано је у матичне књиге 3 746 новорођених, 4 288 умрлих и 1 512 закључених бракова.“

    „У 2016. години уписано је у матичне књиге 4 173 новорођена, 4 341 умрло и
    1 596 закључених бракова.“

    „У 2017. години уписано је у матичне књиге 4 178 новорођених, 4 614 умрлих и 1 506 закључених бракова.“

    „Ради се о броју новорођених и преминулих код којих се рођење или смрт догодила на територији града Ниша, као и о броју бракова закључених у Нишу. Породиље из, рецимо, Мерошине или Сврљига, порађају се у Нишу, а дешава се и да се овде породе Лесковчанке и жене из других места. Такође, дешавају се и смрти лица која не живе у Нишу.“

    Матичне књиге јасно показује да је број умрлих знатно већи од броја новорођених. Према званичној статистици, током 2017. године, природни прираштај становништва у Нишу је негативан и износи -919 лица. С друге стране, миграциони биланс града Ниша, гледано само према миграцијама унутар земље, је позитиван и износи +385 становника. Имате ли коментар?

    „Ради се о реалности, о чињеницама, које су произвеле реакцију Града Ниша и Републике Србије. У Србији око 600 хиљада парова нема децу. Број рођених по мајци у Србији је 1,44. За просту репродукцију становништва, тај број би требало да је бар за 0,8 већи.“

    „Република Србија и Град Ниш не касне у измирењу својих обавеза према родитељима и деци и тако ће бити и на даље. (У ранијем периоду је, на жалост, било кашњења.)“

    „Посредно, за пораст наталитета су врло значајне мере које предузимамо како би млади имали радну и животну перспективу у Нишу. У нарендом периоду, отворићемо четири нове фабрике које ће запослити око седам хиљада радника. Тако ћемо обезбедити да млади остану у нашој средини, што ће довести до пораста броја закључених бракова и пораста броја новорођене деце.“

    „Држава сада улаже у Ниш више него икада!“

    „Стварање услова за запошљавање млађег дела популације, при чему је акценат стављен на запошљавање високообразованог кадра, даће брзо видљиве резултате.“

    „Оно што нам је сада најпотребније, јесте свест да сви стремимо истом циљу.“

    „Потичем из многобројне породице. Моји родитељи су свој брачни живот почели у забаченом селу, без пута и без електричне енергије, али су, у таквим условима, породили и одгајили троје деце – три сина.“

    „Услови које ми данас имамо су неупоредиво бољи. Оно што морамо учинити како бисмо се, као нација, демографски ревитализовали, јесте да унапредимо своју свест о рађању деце и родитељству. Без унапређења свести, поменути материјални подстицаји неће дати задовољавајући резултат.“

    Драгана Костић

    Фото: Љубомир Костић

    (Израду овог медијског садржаја суфинансираo је Град Ниш. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не одражавају  ставове органа који је доделио средства)

     

     

    Klikni za komentar

    Odgovori

    Ваша адреса е-поште неће бити објављена.

    Na Vrh
    Social Media Auto Publish Powered By : XYZScripts.com