Nadležni su odavno upozoravali šta se može dogoditi kod Atine, piše danas grčki list „Katimerini“ u članku na osnovu zapisnika sa poslednjeg sastanka zaduženih za civilnu zaštitu. Takvi sastanci čak 40 državnih tela i 10 opština istočnog dela poluostrva Atike, na kojem je Atina, koje učestvuju u koordinaciji civilne zaštite, održavaju se dvaput godišnje, a na poslednjem, aprilskom, došlo je do razmene optužbi o odgovornosti i načinu rada svake strane.

Učesnici su naglasili štetu od fragmentacije u organizacionoj strukturi civilne zaštite, i na posledice krutih pravila i besmislenih procedura, piše list.

Pod predsedavanjem regionalne vlasti Atike, 26. aprila su se okupili predstavnici regionalnih službi, vojske, policije, saobraćajne policije, lučkih vlasti, vatrogasne službe, zdravstva, šumske inspekcije, vodoprivrede i elektroprivrede.

Na sastanku je donedavni šef Vatrogasne službe Atike Ahileas Cuvaras rekao da „niko neće da nam popravlja vatrogasna vozila jer dugo nisu plaćeni“, a ta budžetska stavka je „zamrznuta“ od prošle godine.

Šef Vatrogasne službe je ponovo zatražio od opštinskih vlasti da kažnjavaju vlasnike koji ne čiste svoje parcele od suve trave, granja i žbunja jer će se s tih „500 neočišćenih površina vatra proširiti bilo gde“.

Zamenik predsednika regionalne vlasti Atike je odgovorio vatrogascu da je propis o čišćenju suve trave i žbunja „praktično beskoristan“, jer „u naseljima možda postoje tri prazne parcele, a u polju koju parcelu prvo očistiti, a i čime, da pustimo traktore u tudja polja?“.

Za tragediju koja je nastala ove nedelje, nisu bez značaja ni odnosi šumske inspekcije i opština, piše list.

Tako je na aprilskom sastanku Panajotis Sotiropulos, izvršni direktor Opštine Vari-Vula-Vuljagmeni rekao da Šumska služba ne dozvoljava da Opština „ispravi“ izgorelo šumsko područje tako što će napraviti stazu za motokros, tvrdeći da bi to u slučaju potrebe olakšalo dolazak vatrogasaca.

Sotiropulos je ukazao i da je od prošle godine nerešen problem s radom vatrogasnih hidranata, od kojih se polovina ne može priključiti na vodovod, a druga polovina je neispravna.

Zamenik predsednika Opštine Koropi, na rubu sada izgorelog područja, Teodoros Grivas je rekao da je ugovor o uklanjanju suvog granja i osušenog drveća iz šuma prošle godine potpisan tek u jesen, a da kasni i ove godine.

Zvaničnik civilne zaštite Opštine Lavrion u susedstvu sada izgorelog područja, Vangelis Panagos, rekao je da se sezonsko pomoćno osoblje koje se angažuje leti na tim poslovima, plaća samo radnim danima, te drugim danima neće da rade.

Panagos je rekao i da se sezonski vatrogasci zapošljavaju samo po socijalnim kriterijumima, da medju njima ima i onih kojima se tako pomaže da dodju do posla koji inače ne mogu dobiti jer pate i od bolesti srca, pluća i drugih, te je pitao „Kako se osloniti na njih?“.

„Prošle godine imali smo dva šumska požara izazvana instalacijama elektrodistribucije“, rekla je Kaliopi Taouksi, zamenica predsednika opštine Dionisos koja je gorela i ove nedelje verovatno iz sličnog razloga, i upozorila da neko svakog leta ko zna zašto pali po nekoliko vatri pod linijama dalekovoda, a da vlasti ne reaguju.

Vasilis Lazaru iz Udruženja Parnita koja je medju najviše izgorelim ove nedelje, rekao je na aprilskom sastanku da se, umesto ukradenih, moraju postaviti novi ventili na vatrogasnim rezervoarima za vodu na toj planini i da se rezervoari moraju napuniti.

Šef Šumske uprave prigradske optine Kapandriti, Joanis Ziaziaris, tražio je da Grčka železnica spreči da se ponovi niz požara koje je prošle godine izazvalo varničenje na njenim visokonaponskim kablovima, i da dve opštine kroz koje prolazi pruga pokušavaju da to reše same. Jedna od njih, Maraton, ove nedelje je delom izgorela.

Vatrogasci-dobrovoljci su na sastanku rekli da su u nevolji jer im Ministarstvo za infrastrukturu ne daje posebne registraske tablice bez kojih ne mogu svojim vozilima doći na mesto požara što im je obaveza.

„Finansiranje je suviše oskudno, kao i svake godine“, rekao je šef Šumske uprave planine Pendeli, Tanasis Repas. „A i ono što stiže, stiže kasno u odnosu na sezonu požara, a kad nam stigne, pokušavamo da održavamo vatrogasne puteve koje nismo održavali prošle i pretproše godine“, rekao je on.

Na zahtev medjunarodnih poverilaca Grčke EU i MMF-a, proletos je Ministarstvo civilne zaštite koje je odgovorno i za vatrogasnu službu, u okviru čak četrnaestog „paketa mera štednje“ smanjilo budžet za vatrogasce za 34 miliona evra, prvobitno namenjenih za angažovanje osoblja i kupovinu vozila, te je i broj vatrogasaca smanjen.

Ipak, zamenik šefa Regionalne uprave Atike, Petros Filipu je aprilski sastanak zaključio rekavši: „Sudeći po diskusiji, postoji optimizam da ćemo proći leto, da nećemo imati mnogo incidenata, jer svi znaju svoj posao“, prenosi „Katimerini“ izveštaj sa aprilskog sastanka vlasti oblasti u kojoj je ove nedelje u najkatastrofalnijem požaru u novijoj istoriji Grčke poginulo više od 80 ljudi, a materijalna šteta se meri stotinama miliona evra.