BEOGRAD – Ako u Srbiji zaživi sistem plaćanja grejanja po utrošku stanari bi mogli da uštede do 30 odsto na računima, tako što će isključiti grejanje kad nisu kod kuće, trošiti koliko im treba, i na kraju platiti samo ono što su potrošili.
Iako je grejna sezona prošla, nije zgoreg razmišljati o ugradnji kalorimetra na radijatore, odnosno merača potrošnje energije preko kojih stanari i kontrolišu temperaturu u stanu.
Stručnjaci kažu da je takav sistem kod nas još u začetku, a neki veruju da će novi zakon o stanovanju, čije se usvajanje očekuje u narednom periodu, a prema kojem se očekuje postavljenje upravnika u stambenim zgradama, pogurati ove promene.
„O merenju toplotne energije odlučuju stanari, koji se nekad teško dogovore. Međutim, prema novom zakonu u stanovanju, zgrade će dobiti upravnike, pa će oni verovatno tražiti, ukoliko se tako dogovore, da pređu na plaćanje po utrošku. To ne mora da bude 100 odsto prelazak svih, ali u tom slučaju se utvrđuju troškovi“, objašnjava predsedik Udruženja toplana Srbije Milovan Lečić.
Prema njegovim rečima, u najvećem broju gradova u Srbiji, toplane su dale mogućnost prelaska na merenje po utrošku.
„U tom delu nije do toplana, mi smo spremni tako da radimo, a i da pokažemo građanima koliki bi bio utrošak po kilovatu i po kvadratnom metru. Ali za grejanje po utrošku važno je da imate i termičku izolaciju, kako potrošnja ne bi bila 200 nego 120-130 kiliovata“, rekao je Lečić Tanjugu.
Savetnik predsednika PKS za oblast građevinarstva Aca Popović dodaje da su toplane od pre nekoliko godina počele da daju uslove i saglasnost da se u stanovima u zgradama radi takva tehnika koja omogućava pojedinačno očitavanje.
„Time se stvaraju uslovi da se postavi merač i da se individualno meri utrošena energija po jednom stanu, da u jednom momentu pređete na daljinsko očitavanje i da postavite uređaj kojim možete da očitavate energiju preko servera ili svaki pojedinačno, zavisi šta bude isplativo u datom trenutku, ali tehničke mogućnosti za to postoje“, kaže Popović.
On ističe da kada postoji izdvojeni stan i poseban merač, korisnik stana ima mogućnost da na neki način kontroliše temperaturu u svom stanu i da na taj način pravi uštede.
Međutim, to podrazumeva i određenu tehniku izgradnje stanova gde se moraju izolovati međuspratne konstrukcije.
„Kada grejete svoj prostor delimično energija se kupi i na susedne stanove, hodnike i morate da izolujete prostor ka hodniku. To su novi propisi ako se vodi računa o štednji. Osim ušteda koje omogućava sistem merenja, bitno je i da je zgrada energetski efikasna, da su i fasadni zidovi dobro izlovani. Bitan segment je i stolarija“, kaže sagovornik Tanjuga.
On je objašnjava da se daljinsko očitavanje može obaviti kada postoji izdvojeno merno mesto, ali priznaje i da je taj sistem još u začetku, mada postoji u nekim, uglavnom poslovnim objektima u zemlji.
„Već sada se izdvaja u novim objektima takav tehnički uslov da se razdvajaju pojedine stambene ili poslovne jedinice, što je prvi osnovni tehnički uslov. Drugi je da se postavi tehnički uređaj koji može daljinski da očitava tamo gde su stambene jedinice, odnosno poslovni prostori izdvojeni iz ukupnog sistema“, rekao je Popović.
On je rekao da je dobro što se sada polako uvode i drugi obnovljivi izvori energije i što mnogi prelaze na pelet, geotermalnu energiju…
Popović je kao jedan od pozitivnih primera, mada nije jedini, naveo naselje Stepa Stepanović.
„Svi novi objekti koji se grade poslednjih godina, imaju uslove sa aspekta izvođenja sistema za grejanje. U Stepi Stepanović je, primera radi, omogućeno čitanje utroška energije po pojedinačnom stanu. Zgrade imaju svoje pasoše i to nije jedini slučaj“, kazao je on ističući da je isti sistem teško uvesti u staroj gradnji.
Popović ističe da kada bi se na objektima koji nisu dovoljno utopljeni i koji su energetski neefikasni pokušalo sa merenjem utroška energije i da se po utrošku plaća cena, ispostavilo bi se na kraju da je račun još i veči nego da se ostalo na daljinskom sistemu koji nema direktno merenje.
Nova zakonska rešenja, kako je kazao, uticaće na to da se u narednom periodu ozbiljnije utiče na vlasnike stanova, stambenih objekata, da se kroz uređivanje fasada omogući i bolja energetska zaštita objekata.
