Gradovi

Grunauer: Na evidenciji poreznika još 18.000 nekretnina

BEOGRAD – Na evidenciji poreznika, nakon sprovođenja projekta nemackog GIZ-a u devet opština u Srbiji, sada ima još 18.000 nekretnina, izjavio je danas vođa tog projekta Aleksander Grunauer.

Grunauer je, u izjavi Tanjugu, istakao da je, kada je GIZ ušao u ovaj projekat, praktično svaka peta kuća u Srbiji bila van evidencije.

Time su, ukazao je, i prihodi lokalnih samouprava daleko niži, što ograničava i ulaganja u lokalne infrastrukturne projekte.

„Popisan je veliki broj novih nekretnina, ne računajući poljoprivredno zemljište. U devet lokalnih samouprava u istočnoj Srbiji sa kojima smo radili, angažovali smo popisivače. To su bili nezaposleni ljudi koji su hteli da rade šest meseci, da idu na teren i gledaju da li nepokrenotnost na terenu odgovara opisu u evidenciji, ili je u međuvremenu proširena“, rekao je Grunauer dodajući da u tom smislu svaka opština ima još posla.

Taj posao na popisu imovine, ističe on, i nije tako skup, višestruko se isplati već u prvoj godini.

Prema procenama GIZ-a, za grad koji ima oko 60.000 stanovnika dovoljno je 10 popisivača koji bi radili tri meseca, a sve to koštalo bi oko 10.000 evra.

Grunauer je podsetio da je GIZ-ov projekat podrazumevao i donaciju od milion švajcarskih franaka, koje su, od devet lokalnih samouprava, podelile njih pet, koje su bile najuspešnije u popisu imovine.

Sagovornik Tanjuga kaže da je važnije od mogućnosti nove donacije, to da lokalne samouprave znaju da, ukoliko loše ubiraju porez na imovinu, ako nemaju dobar obuhvat, ili ne idu u prinudnu naplatu tako gde je imovina evidentirana, ali vlasnici ne plaćaju, u skladu sa zakonom mogu da dobiju manje transfera iz republičkog budžeta.

„To predviđa novi zakon o finansiranju lokalnih samouprava, pa bi neke od njih mogle da imaju manje para kroz ubiranje poreza, i još manje od republike. Zato svako ko ima nameru da vodi odgovorno svoju opštinu, ima veliki motiv da posao popisa imovine uradi kako valja“, rekao je Grunauer.

On je pohvalio opštinu Negotin, zato što je „jedna od retkih lokalnih samouprava u Srbiji, koja je uspela da popiše gotovo sve nekretnine i poljoprivredno zemljište, na koje po zakonu i inače lokalne samouprave moraju da naplaćuju porez“.

Neke od opština su uspele da obuhvate kompletno poljoprivredno zemljište, dodaje on, dok druge nisu to uspele, pre svega zbog nedostatka ljudi, a po malo i znanja.

Grunauer je rekao da se katastarske parcele ispod 10 ari ne oporezuju, i ukazao da to, zbog činjenice da su u Srbiji parcele usitnjene, predstavlja veliki problem za lokalne samouprave.

„Tako može da se desi da neko ima jednu parcelu od 11 ari i da na nju plaća porez, dok drugi ima deset parcela po 10 ari i ne plaća ništa“, rekao je Grunauer.

Link Izvora

Klikni za komentar

Odgovori

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Na Vrh