Gradovi

Губитак галерије „Србија“ и перспективе излагачке праксе у Нишу

Galerija Srbija 2На трибини у Галерији Србија „Губитак галерије „Србија“ и перспективе излагачке праксе у Нишу“ присутнима су се на почетку обратили представници Галерије савремене ликовне уметности Ниш, уметнички директор ове установе, Милица Тодоровић, директор, Милић Петровић и председник управног одбора, Синиша Стаменковић.

Они су укратко обавестили да је 22. маја овој кући упућена Ургенција, Секретеријата за имовинско правне послове, Градске управе Града Ниша у којој се она обавеже да хитно до 1. јуна испразни простор галерије „Србија“ „од лица и ствари“, а да у супротном овај секретаријат и Град Ниш „неће сносити одговорност за последице које проистекну у постпку враћања“ овог простора.

Присутнима је предочено да се у саставу галерије налазе депои у којима се чува 1499 експоната, за чији смештај Град до сада није понудио адекватан смештај, у смислу основних музеолошких стандарда за чување културних добара, већ неке од својих локала, који су небезбедни, оптерећени влагом, без грајања и захтевају озбиљна улагања.

Galerija SrbijaУметнички фонд Галерије СЛУ најврднија је колекција уметности двадесетог и почетка двадесет и првог века на територији централне Србије и представља културно благо Ниша, које треба да афирмише ову средину.

Галерија „Србија“, која је од 2013. године предмет реституције, почела је са радом изложбом „Римски царски градови на територији Србије“ Српске академије наука и уметности, септембра 1993. године, а проф. Мирослав Анђелковић, тадашњи уметнички директор Галерије СЛУ, посведочио је о високој свести тадашњег руководства Града, које је потом ову изложбену салу дао на трајно коришћење овој установи.

Проф. Драган Жунић је предочио да је тешко наћи замену овом излагачком простору и у смислу његове локације, а на коментаре да нема представника градске власти, излавијо је да му оне не неделују потрсено.

На општи утисак одсуства ове врсте коструктивне дискусије, додато је и то да се у конкретне кораке и уз учешће јавности требало ући раније.Galerija Srbija 3

Из Галерије је речено да су у периоду док је вођен судски поступак имали уверавања из Града да ће ови проблеми бити адекватно амортизовани и навели да је Уговором о давању на коришћење пословног простора из јула 2015. године, који је закључен са Градом на пет година, предвиђен и период извршности решења о враћању непокретности, где стоји Галерија савремене ликовне уметности Ниш и након ње користи простор „у периоду који је неопходан за прилагођавање њеног пословања али не дуже од три године.“.

Ово је је изазвало највеће страсти свих окупљених, који су изимајући реч изразили јединствени став да штићена овим чланом Уговора, Галерија може да сачека адекватан смештај дела, али и то да је ова установа, као штићеник културних добара у обавези да у случају његовог грубог кршења ургира код централне музејске установе и централне установе заштите културних добара, које имају имунитет да у таквом случају одузму и заштите уметничка дела из фонда Галерије.

Јован Јанковић, председник центра за заштиту потрошача „Форум“, изнео је став из свог предходног Отвореног писма Градском већу, да је некадашња касарна „Филип Кајић“ идеално место за пресељење свих просторно угрожених инстуција културе у Нишу.

Галерија савремене ликовне уметности Ниш има потписане уговоре о излагању са уметницима  у галерији „Србија“ до краја године, одобрена сретства Града и Министарства културе и информисања за реализацију ових програма.

 

М.Р.

Klikni za komentar

Odgovori

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Na Vrh