Највећи светски интернет претраживач „Гугл” ће од следећег месеца почети да примењује право на дигиталну заборав на свим својим сајтовима, укључујући и онај интернационални google.com, а не као до сада само на страницама са европским доменима. Ово ће ипак важити само када се интернет претражује из Европе, у којој је право на заборав и установљено, али не и када се то чини из других делова света, преносе светски медији наводе упућеног анонимног извора.
Најављено проширење примене права на заборав значило би, на пример, да уколико „Гугл” прихвати захтев корисника из било које земље ЕУ да из резултата претраге уклони везе ка одређеним страницама, ти линкови били би невидљиви на свим „Гугловим” адресама, како на европским (као што је било до сада), тако и на неевропским, као и на оној са наставком „.com”, док ова ограничења не би важила за кориснике изван ЕУ. Потез компаније тумачи се као покушај да избегне нове судске спорове у Европи и евентуалне казне.
Од почетка примене права на заборав, „Гугл” је прихватио 42 одсто од укупно 386.000 захтева за уклањање из претраге око 1,36 милиона страница
На основу такозваног права на заборав, усвојеног у мају 2014. године, грађани ЕУ могу да затраже од интернет претраживача да се из претраге уклоне резултати за које корисник сматра да му нарушавају приватност, да су застарели или да су нетачни (спорне странице се не бришу, и даље остају на глобалној мрежи, само нису видљиве у резултатима претраге).
Иако ово погађа све интернет претраживаче, највише последица има по највећег – „Гугл” преко којег се обави чак 90 одсто свих интернет претрага у Европи. Од усвајања овог правила, са Старог континента, нарочито из Француске, често су упућивани захтеви да се право на заборав примењује глобално, односно да важи на свим „Гугловим” адресама, а не само на онима са европским доменима (google.fr, google.de, google.uk), али се џин из Силицијумске долине томе опирао тврдећи да то угрожава слободан проток информација на интернету.
Противници су, такође, указивали на могућност злоупотребе с обзиром на недовољно јасно дефинисане критеријуме о томе када постоји оправдан разлог корисника да се позове на ово право. Страховало се да би криминалци лако посегнули за њиме да би „опрали”, макар дигитално, своје грехе из прошлости.
