• Gradovi

    Hadžić: Predlozi izmena zakona o BIA i VS jačaju poziciju ministara

     

     

    Predsednik Upravnog odbora Beogradskog centara za bezbednosnu politiku (BCBP) Miroslav Hadžić izjavio je danas da predlozi izmena i dopuna zakona o Vojsci Srbije i Bezbednosno-informativnoj agenciji (BIA) o kojima bi parlament trebalo uskoro da raspravlja, imaju za cilj jačanje moći resornih ministara i sužavanje prostora za njihovu demokratsku kontrolu.

    „Kada pogledate ta rešenja, ona idu na to da uvećaju ovlašćenja ministara policije i odbrane i direktora BIA, da povećaju njihova diskreciona ovlašćenja i time se stvara pretpostavka za mešanje ministra u operativno poslove vojske, policije i službe bezbednosti“, rekao je Hadžić u intervjuu agenciji Beta.

    On je kazao da Predlog izmena zakona o BIA, daje neopravdano ogromnu moć direktoru, koji dobija diskreciona prava da odredjuje plate, ali i ko će biti primljen i otpušten s posla.

    Poseban problem, prema njegovim rečima, jeste to što su ti zakoni stigli u parlament po hitnom postupku, bez ozbiljne i argumentovane javne rasprave.

    Izmene i dopune Zakona o Vojsci Srbije ušle su u skupštinsku proceduru u decembru, a izmene i dopune Zakon o BIA još u jesen 2017. godine.

    „Nisu se mnogo trudili da pruže valjana obrazloženja. Kada je predlog izmena zakona o BIA stigao navedeno je da ako ne bude usvojen po hitnoj proceduri, BIA neće moći da obavlja svoj posao, propade država, a nekoliko meseci je već prošlo, a predlog zakona je i dalje u skupštini“, ukazao je Hadžić.

    On je istakao da istovremeno sa jačanjem moći ministara teče postupak u kome vladajuća partija i predsednik uspostavljaju direktnu kontrolu nad aparatima državne sile.

    Hadžić je podsetio da je predsednik države Aleksandar Vučić bio i šef Biroa za koordinaciju službi bezbednosti, „iako ta funkcija šefa ne postoji, ali su ga drugi ili se on sam tako titulisao“.

    „Vidno je da Vučić na čelne položaje u sistemu bezbednosti postavlja sebi najbliže, zove ih prijateljima, što otvara prostor za dodatnu politizaciju državnog aparata, za pritisak na njihove zaposlene da ih se natera da se ponašaju po partijskom modelu i da podržavaju politiku vladajuće partije“, rekao je Hadžić.

    On je ukazao da to nije samo stav BCBP-a, već da su na probleme i moguće zloupotrebe ukazali protesti sindikata policije i vojske.

    Prema njegovim rečima, svime ovim se pothranjuje tendencija za gomilanjem opasne moći na jednom mestu, odnosno njeno slivanje u ruke pojedinca i malobrojne grupe političara, a „pravo na upotrebu sile jeste opasna moć“, sužava prostor za demokratsku civilnu kontrolu.

    „Gubi se javni nadzor, a na delu je izvodjenje autoritarizma do njegovih opasnih granica“, ocenio je Hadžić.

    On je objasnio da je problem u demokratskoj kontroli, odnosno to što u Srbiji postoji „fasadni sistem“, što u teoriji znači da se moć nalazi izvan sistema.

    „Ustav je predvideo medjusobnu kontrolu grana vlasti, medjutim moć ne stanuje u tim institucijama, nego je moć oko vodje, i to nije samo danas slučaj. Moć je izvan sistema i svi organi vlasti služe da legitimizuju i legalizuju odluke donete izvan tog sistema“, kazao je Hadžić.

    U prilog toj oceni, naveo je da je dovoljno pogledati kako funkcionišu skupštinski odbori za kontrolu službi bezbednosti i odbranu i unutrašnje poslove.

    „Tu se nameće partijska volja, nema ozbiljne rasprave, ozbiljnih analiza, gde god je bilo moguće sužava se prostor za demokratsku i civilnu kontrolu i javni nadzor, istakao je Hadžić.

    On je podsetio da je sprečena ozbiljna rasprava o budžetu u Narodnoj skupštini i da javnost nije dovoljno informisana iz kojih izvora i za koje svrhe je uvećan budžet za sektor bezbednosti.

    Ukupni rashodi budžeta za 2018. godinu su uvećani za 57 milijardi, što znači da od tog uvećanja 39 odsto odlazi na povećanja za institucije sektora bezbednosti.

    Budžet BIA uvećan je za 680 miliona, Ministarstva unutrašnjih poslova za devet i Ministarstva odbrane za skoro 12 milijardi dinara.

    Prema njegovim rečima, povećanje budžeta je „složena igra“, jer se time šalje slika gradjanima da se brine o bezbednosti „nabavkom novog i polovnog naoružanja“, ali se „upumpavanjem novca“ utiče i na raspoloženje unutar vojske i policije.

    „Davanje 10.000 dinara pripadnicima vojske, policije i bezbednosnih službi je oblik socijalne korupcije, jer na taj način hoće da se kupi poslušnost ili primiri nezadovoljstvo unutar tih organizacija“, ocenio je Hadžić u intervjuu.

    Link Izvora

    Klikni za komentar

    Odgovori

    Ваша адреса е-поште неће бити објављена.

    Na Vrh
    Social Media Auto Publish Powered By : XYZScripts.com