Плаћајте, кажу они, јер живите на „сувишном”. Ако живите на Савском венцу, сувишно је и оно испод 10 ари и оно изнад 10 ари, aли само ако је ваш плац макар један метар изнад 10 ари. Ако је метар испод, на вас се тај порески намет не односи.
До 2015. порески органи се нису оглашавали пореским решењима за земљиште. Од маја 2015. кренула је хајка. Пореска паљба je почела тактички, спорадично, слањем позива појединим грађанима да се за пет дана јаве пореском одељењу. Поштар је повремено носио изненађења у плавом коверту. Власник с подозрењем прима позив. Већ је једно пореско решење примио и све доспеле рате платио.
Ревносни грађани, а међу њима и осамдесетогодишњаци, испуњавају своју грађанску дужност. Одазивају се. Ко неће да попуни пореску пријаву, сазнаје да дугује милионске суме и да му већ тече камата, а потом долази и попис имовине. Попуњава пореску пријаву, наводи податке о земљишту које пореска управа већ има. На лицу места схвата да је упао у клопку.
Затетурали се људи од шока, заплићући језиком објашњавају да су испунили све дотадашње обавезе, а о овој, нити су били обавештени, нити опоменути. Не вреди им. Њихова кривица је ако нису знали закон. Који закон? Онај који је донела нека претходна власт?! Који се напрасно примењује 2015. године.
Драматични призори одигравају се у општини, испред и иза врата собе 78. Из ње излазе ошамућени људи, дочекују их успаничени грађани који чекају у реду, предосећајући да ће доживети исто. Ни чаша хладне воде да их поврати, ни хумана реч надлежног особља. Једино може да помогне лекарска интервенција. Иза врата собе 78 они смелији и отреситији хватају се укоштац с пореским органима. Оре се ходници од погрдних речи на рачун политике и рада пореске службе, због дискриминације, корупције, незаконитости и непоштовања људских права.
Где је овде уставна равноправност?
Узалуд! Пореска мора ширила се током 2015. Пореска управа својом тајанственом политиком погађа само одређене жртве да им измами милионске суме које они не могу да плате. Они то знају, на то и циљају с потмулом намером. Остале држе у страху и неизвесности, а ипак неке заобилазе. Суседи се са зазором премеравају да ли су испод или изнад 10 ари. Макар један метар испод – одмах би им лакнуло.
У 2015. био је то живот са стално повишеним крвним притиском, у грозничавом ишчекивању да ли ће поштар доћи или проћи тога дана. А ако дође, из подебелог коверта испадају силна решења за минуле године, а вртоглави бројеви, до 20.000 евра, помућују здрав разум.
Порески чиновници позивају се на регуларност поступка и рок од пет година за застарелост потраживања. Запањени грађани се питају: „Каква застарелост потраживања када ова решења нису постојала ни 2011, ни 2012, ни 2013, ни 2014”? Благонаклоно нуде у октобру и новембру 2015. плаћање „у ратама” – до краја 2015. године! Не брине их ни то што ће, уместо њих, и ово решавати Стразбур.
Као додатак атмосфери опште унезверености, појавила су се писамца у сандучићима са истом садржином: „Купујемо стан или кућу у Вашој улици”! Свако је помислио да Тај циља на његову! „Е, вала, нећеш да опереш свој новац баш у мојој кући!”
Све ово призива сећања на даљу прошлост када се исти проблем решавао национализацијом, конфискацијом и експропријацијом.
Сада су мере рафинираније, а тиме и опасније.
И на крају, питамо се: Да ли ће се неко „наљутити” па да пореска управа престане да удара непрописно, па још и унатрашке?
У име угрожених грађана Савског венца
