Mожда Војислав Шешељ не може да изазове отворен сукоб председника и премијера Србије, али је чињеница да су се Томислав Николић и Александар Вучић ових дана нашли на супротним странама када је реч о хашким искушењима лидера радикала. Наиме, шеф државе и шеф владе различито су реаговали на најаву Хашког трибунала да ће 31. марта изрећи пресуду Шешељу, уз обавезивање Владе Србије да омогући да он присуствује том чину. Тако је Николић, на први поглед неочекивано, захтев Трибунала коментарисао помирљивим тоном, док је Вучић био знатно оштрији.
„Ако (Шешељ) мора да иде на изрицање пресуде, мора тамо да буде. Исто важи и за Вјерицу (Радету). То је држава”, изјавио је Николић у интервјуу за „Данас”. Вучић је пак за „Ало” рекао да су критеријуми и понашање Хашког трибунала чудни, изразивши бојазан да се овај суд руководи више политиком него правом.
Шта стоји иза ових различитих гледишта два чела човека у држави?
За аналитичара Драгомира Анђелковића, и председник и влада су вероватно у праву. Њега, међутим, чуди да Николић, који „иначе заузима јаку националну позицију” сада наглашава да Шешељ мора да присуствује изрицању пресуде.
„То може да има везе и са његовим личним односом са Шешељом. Не би требало заборавити да ту има много више конфронтација него на линији Шешељ–Вучић. Не верујем, међутим, да би ово могло да изазове веће антагонизме између Вучића и Николића. Председник повремено, али и одмерено, одапиње стреле према Вучићу јер можда није сигуран да ли ће успети да освоји други мандат, па понекад врши једну врсту благог притиска, да би био сигуран у Вучићеву подршку”, оцењује Анђелковић.
Да иза ноншалантности председника државе спрам могућности поновног одласка Шешеља у Хаг стоје лични мотиви, верује и аналитичар Милан Николић.
„Довољно је сетити се како је Шешељ нападао Николића (по повратку из Хага), а колико је мање критиковао Вучића. Не мислим да то може да изазове неки озбиљнији сукоб председника државе и премијера, нити да је реч о неком посебном пријатељству Вучића и Шешеља, по оним теоријама да је он премијеров омиљени опозиционар. Треба имати у виду да Вучић има реалну моћ да вођи СРС-а прилично загорча живот у Србији. Пошто није, Шешељ узвраћа то својом коректношћу. С друге стране, Николић се мало убацио, како би узвратио свом старом шефу, а и да Вучића подсети на своје постојање”, мишљења је Николић.
Премијер, када јер реч о овом питању, има већу одговорност јер је на челу извршне власти, која доноси одлуку, док је Николић у лагоднијој позицији јер суштински с изручењем Хагу нема ништа, истиче Бојан Клачар из Цесида.
Слично мисли и Николић, који истиче да влада има одређени маневарски простор да се изрицање пресуде одложи, али је Вучић у теснацу јер пре тога треба да званично распише изборе.
Упитан да ли би изрицањем пресуде Шешељу Трибунал могао да закомпликује предизборну ситуацију у Србији, Вучић је за „Ало” одговорио да „то раде (из Хага) све време”. Ипак, иако се у јавности често спекулише да није случајно то што је Хаг „темпирао” датум усред предстојеће кампање, требало би подсетити да је Трибунал још средином октобра 2015 – кад избори у Србији нису били у најави – званично саопштио да ће изрицање пресуде Шешељу уследити до априла 2016. године.
Са ставовима да Трибунал осим правних има и неке политичке консеквенце на уму, слаже се и Милан Николић. Он подсећа да Хаг 12 година није могао да утврди да ли је Шешељ крив, а сада захтева да се тако брзо врати на изрицање пресуде.
А да ли ће бити враћен, Вучић ће, како је рекао, одлучити сам. Ако се одлучи за хапшење, то би више нашкодило њему него председнику, који је за испуњавање обавезе према Хагу, сматра Милан Николић. А ако одлучи да га не испоручи, Вучић би у кампањи могао да добије још који поен, сматра Клачар. Тада ће, како каже, и бирачи с деснице то схватити као неку врсту уравнотежене и добре одлуке. Ипак, шта год да се деси с вођом радикала, СНС-у, категоричан је Клачар, то неће оставити значајнијег трага на рејтингу.
„Вучићеви бирачи су врло одлучни да гласају за СНС и њега, а он сам је код њих успео да изгради неку врсту стрпљења и разумевања за своје одлуке чак и кад су много теже од ове, попут смањења пензија”, објашњава Клачар.
У потпуно другачијој ситуацији били би радикали. Њима би пак изручење лидера у року који тражи Трибунал донело лошији резултат на изборима јер њихов рејтинг кроји управо Шешељ, будући да се у политици СРС-а није ништа променило.
„Ако би он отишао у Хаг, нико од радикала не би могао да изнесе кампању до краја”, тврди Клачар и додаје да ће се у случају наставка „саге око хапшења” Шешељ одлично снаћи и вероватно правити одређене врсте скандала. То би, закључује он, радикалима могло да побољша резултат.
