Novosti online

Хилари и Бернија издаје стрпљење

Њујорк је велики „плен” на страначким изборима, па зато не чуди што су се пред надметање у тој америчкој савезној држави кандидати Демократске странке сукобили жустрије него у било којој ранијој дебати.

У прексиноћњем телевизијском сучељавању у Бруклину Хилари Клинтон и Берни Сандерс показали су нервозу не само због 291 кандидата (од 2.383, колико је потребно за победу и узимање номинације) којег доноси доноси одмеравање снаге у овој држави већ и због утиска да је гласање у Њујорку „дан де” за обоје. Прекидали су једно друго до те мере да је водитељ чак морао да им скрене пажњу да гледаоци, ако „вриште једно на друго”, неће моћи да их чују.

Волстрит је био главна тема, преноси Си-Ен-Ен, будући да је социјалдемократски сенатор напао некадашњу државну секретарку јер је узимала новац од финансијских шпекуланата, како за говоре пред запосленима, тако и за вођење кампање. На његову опаску да огромне банке које су свет гурнуле у економску кризу 2008. треба разбити тако да њихови ситнији делови више не буду опасност по економију, Хилари Клинтон је реплицирала да се не слаже, али да се и она залаже за строгу регулацију тог тржишта. То је измамило саркастичан Сандерсов одговор: „О мој боже, мора да их је то дотукло. Да ли је то било пре него што су ти платили огромне своте новца за говоре или после тога?”

Сигурно да би она лакше дисала после победе у Њујорку јер се испоставило да јој крајњи левичар из Вермонта све време у кампањи „дише за вратом”, а требало је, у замисли Клинтонових, да буде противник кога ће поразити у два потеза. Сандерс је последњих неколико недеља остварио низ победа, али му она ипак бежи за око 2,4 милиона гласова симпатизера Демократске странке. Када би следећег уторка тријумфовао, Сандерс би оснажио аргумент да страначко руководство треба да га подржи јер он и те како има шансе да освоји номинацију. Према истраживању Ен-Би-Сија и „Волстрит џорнала”, Хилари Клинтон води у Њујорку са 17 одсто разлике.

У можда последњој ТВ дебати коју су водили, сенатор и бивша прва дама играли су на граници личних увреда. Он је појаснио да када је казао да она није „квалификована” за председницу САД, сигурно није мислио на њену интелигенцију и искуство, што јој признаје, већ на њене одлуке да прихвати новац од банкара, али и неке друге: „Доводим у питање њено расуђивање, расуђивање као када је гласала за рат у Ираку, најглупљу спољнополитичку грешку у историји наше земље.”

Некадашња шефица дипломатије заложила се постепене промене док је Сандерс наступио као револуционар који жели радикалне резове у економији и еколошкој политици.

„Мали кораци нису довољни”, истакао је Сандерс, на шта му је ривалка узвратила: „Описивати проблем је далеко једноставније него решити га.” Био је то наставак њене критике на његов рачун да само критикује социјалне и финансијске проблеме које нема појма како да реши.

Закачили су се и на пољу међународних односа. Обоје су истакли приврженост Израелу и његовом праву да постоји као јеврејска држава, али је Сандерс, за разлику од некадашње државне секретарке, критиковао тамошњу владу због односа према Палестинцима. Док је он напао владу Бенјамина Нетанијахуа због несразмерне употребе силе и трагедије тамошњих Арапа, Хилари Клинтон је стала у одбрану Израела одајући му признање за трпљење терора: „Не знам како уопште успевају да воде земљу под сталним претњама, терористичким нападима и ракетама.”

Њујорк је на један или други начин држава чак троје најјачих кандидата на овим изборима. Сандерс је одрастао у Бруклину, док се бивша прва дама преселила у државу која се може похвалити Менхетном и Нијагариним водопадима након што се иселила из Беле куће. Ту је направила политичку каријеру као сенаторка. Доналд Трамп, најснажнији кандидат Републиканске странке, целог живота живи у Великој јабуци. Зато им пораз у Њујорку не би тешко пао само због губитка делегата већ и због непријатности од губитка „на сопственој територији”.

Демократски претенденти на место председника готово да се нису дотакли конзервативаца, изузев када је прва жена са великим изгледима да дође на чело Америке приметила да је нико на девет дебата, колико их је водила током овог изборног циклуса, није питао о репродуктивним правима.

„Ниједно једино питање. У међувремену, (републикански) гувернери савезних држава чине све да умање женска права. Имамо председничког кандидата Доналда Трампа који каже да жене треба да буду кажњене (за намерни побачај), а нас нико никада не пита о овоме.”

Обоје демократа подржава право на абортус, за разлику од Трампа, али још и више његовог најљућег страначког ривала Теда Круза.

Link Izvora

Klikni za komentar

Odgovori

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Na Vrh