Društvo

Најстарије живо биће на Балкану налази се у селу Дивљана недалеко од Беле Паланке: чудо природе – храст китњак одолева времену

На пет километара од Беле Паланке, у атару села Дивљана, недалеко од прелепог Дивљанског језера и манастира Светог Димитрија из 14. века, налази се најстарије живо биће на Балкану и овом делу Европе.

Бела Паланка и село Дивљана су на чувеном римском војном путу под називом “Вија милитарис“.

Данас је Бела Паланка недалеко од источног крака коридора 10, пута који спаја Ниш и Софију, Европу и Блиски исток.

Село Дивљана је познато и по средњовековном манастиру Светог великомученика Димитрија, из 14. века, задужбини браће Мрњавчевића.

Мештани овог краја са поносом путницима намерницима показују Дивљански стари храст китњак који је према предању стар 1026 година.

Засадили су га поданици македонског цара Самуила, који је живео од 958. до 1014. године, мада се, по неким предањима, ради о самониколом дрвету.

Храст је велика атракција, али и свето дрво према коме се мештани односе са великим поштовањем.

Налази се на црквеној земљи. Са горње стране стабло је здраво, али је интересантно да је са доње стране заправо шупље која подсежа на улаз у пећину.

Храст је у унутрашњости је почео да труне, па се може ући у шупљину и кроз стабло видети део неба.

На свега десетак метара од храста старог 1.023 године налази се још један храст, стар више од 500 година, пречника 1,2 метра, испод кога се налази извор веома јаке биоенергије који, по причама мештана, помаже у лечењу хипертензије и ортопедских проблема.недалеко од њега је још један китњак стар око пола миленијума.

Посетиоци и поштоваоци  храста китњака могу да закључе да је сведок миленијума мислио на будућност и оставио своје потомство.

Иако заветни храстови у овом делу Србије представљају светиње, због чега људи који живе у њиховој околини не смеју ни грану да поломе због страха од проклетства.

Ипак, ни овај храст није остао „имун“ на трагаче за златом који су у више наврата копали рупе у околини храста у потрази за златом.

Храст китњак је у белопаланачком крају познат као „Миро“, што значи – свето место које треба поштовати и прилазити му са страхопоштовањем.

Око стабла мештани Дивљане и околних села су се окупљали у време сеоских слава, али и у време размирица и бурних догађаја.

Заветни храст пречника преко два метра и обима стабла од преко 6 метара, са прилазног пута изледа попут сваког другог џиновског дрвета – огромно стабло и огромна олистала крошња.

Међутим, са стране супротне путу, на дну стабла налази се велика рупа, а уласком у њу види се да је од стабла остала заправо само кора.

У Заводу за заштиту природе Србије старост храста китњака процењују на преко 700 година, али да тачан број година није могуће одредити.

Не постоје поуздани методи да се одреди његова старост, поготову када се узме у обзир његово стање огромна шупљина и мало здравог камбијума.

Систем поузданог одређивања старости стабала – Преслеровим сврдлом у овом случају није могућ.

Текст: Љубомир Костић

Фото: Д.К.

(Израду овог медијског садржаја суфинансирала је општина Бела Паланка. Ставови изнети у тексту не одражавају нужно ставове органа који је доделио средства)

Klikni za komentar

Odgovori

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Na Vrh