• Novosti online

    Хитлер је хтео Вермера, Рембранта и Рубенса

    Супермузеј, чија би колекција засенила све остале у свету требало је да буде изграђен у Линцу. То је била жеља Адолфа Хитлера, која се никада није остварила, али је тај покушај образовања јединствене музејске грађе „коштао живота” многа уметничка дела и људе који су га чували. Према најновијим подацима, нацисти су за време Другог светског рата украли и конфисковали 650.000 уметничких дела и литургијских предмета, од којих је око 8.000 било прикупљено управо за музеј у Линцу.

    Од сигурног уништења многа од ових дела спасила су два одреда организована пред крај рата. Један одред долазио је са Запада, а други са Истока. Нажалост, за велики број уметничких дела, крај рата није био и ослобођење. Многа је прогутао мрак, па се ни данас не зна да ли су уништена или су вешто скривена у приватним колекцијама.

    – Идеју о стварању супермузеја Хитлер је добио приликом посете Мусолинију и обиласка музеја у Риму и Фиренци. У плану претварања родног Линца у културни центар, Хитлер је с обе стране Дунава желео да изгради репрезентативне грађевине, с галеријом слика у центру. Нацрте за галерију слика урадио је Алберт Шпер, званични архитекта Трећег рајха, а руководилац изградње музеја био је Ханс Посе, директор музеја у Дрездену и један од најбољих познавалаца старог италијанског и холандског сликарства – прича др Рената Самарџић, аутор књиге „Уметност и криминал”.

    Фондови будућег музеја формирани су путем конфискације уметничких дела на окупираним територијама и масовном куповином, често под присилом. Постоје подаци да је немачка власт у корист Хитлера потрошила више од 183 милиона рајхс марака (данас је то око 660 милиона евра). То га је учинило највећим колекционаром на свету.

    – Императив је био да се у музеју нађу дела Вермера, Рембранта и Рубенса. Међу првим сликама набављеним за Линц била је Вермерова „Алегорија сликарства” из колекције бечких колекционара, браће Еугена и Јаромира Чернина. Слика је пренесена у Минхен у збирку резервисану искључиво за Фирера – прича Самарџићева.

    Под руководством фашистичког идеолога Алфреда Розенберга, Хитлер је оформио специјалне јединице за пљачкање уметнина у власништву Јевреја, нејеврејске аристократије изван Немачке, синагога, манастира цркава у свим окупираним земљама и државне збирке углавном из земаља Источне Европе.

    Само у Совјетском Савезу нацисти су уништили и оштетили око 3.000 здања древних манастира и ремек-дела архитектуре, музеја. Из Русије је извезено стотине хиљада уметничких дела из државних колекција, међу којима су слике Рјепина и Ајвазовског. У руском „Каталогу украдених културних добара у време Другог светског рата” у педесет томова забележено је 1.129.929 јединица. Многа уметничка дела су изгубљена. Највреднија од њих је Ћилибарска соба из палате Катарине Велике у Царском селу. Али, отимачине нису биле поштеђене ни земље на Западу Европе, Француска, Белгија… Процењује се да су нацисти за четири године из Француске у Немачку транспортовали око 100.000 уметничких дела.

    – Из колекције париских Ротшилда нацисти су конфисковали 5.009 уметничких дела, међу којима и Вермеровог „Астронома” (1668). Слика је возом из Париза послата у Немачку 1941. године и достављена Хитлеру. У мају 1945. била је сакривена у тајном нацистичком скровишту крадених уметничких дела − руднику соли Алтаузе у аустријским Алпима. После рата, слика је враћена власницима, који су је продали или поклонили Лувру. Хитлер је у рудник адаптиран у депое преместио сва дела намењена музеју у Линцу. Од маја 1944. године до априла 1945. у Алтаузе стигло је 1.687 слика из Фирерове канцеларије. Међу њима су били полиптих „Мистично јагње” браће Ван Ајк из катедрале Светог Бава у Гану и Микеланђелова скулптура Богородице из Брижа – наводи Самарџићева.

    „Астронома”, Гански олтар и Богородицу из Брижа открио је чувени Уметнички одред у коме су били и Роберт Пози, Линколн Кирстајн и Џејмс Роример. Они су спасавали дела из више од две хиљаде склоништа. Само у замку са разгледница Нојшванштајн, Роример је нашао више од 1.000 слика, Ротшилдове драгуље и сребрнину из Давид-Вејове збирке. У руднику Алтаузе откривено је 6.557 слика, 230 цртежа, 954 графике, 137 скулптура, намештај, таписерије, књиге, оружје…

    Велики број заплењених уметничких дела нестао је без трага. Међу њима је Рафаелов „Портрет младог човека”, заплењен у музеју Кракову, последњи пут виђен 1945. године. Ова слика се сматра највреднијим уметничким делом изгубљеним за време Другог светског рата.

    О екипи Уметничког одреда снимљен је и филм „Чувари блага”. Редитељ и глумац у овом филму је харизматични Џорџ Клуни.

    – За нацисте је уметност била средство за преношење националсоцијалистичке идеологије, која је пропагирала расну припадност. По наређењу Хитлера и Гебелса, из државних колекција немачких музеја уклоњено је више од 17.000 дела модерне уметности, означених као изопачена, дегенерисана. Судбина многих од њих остала је до данас непозната – нека су продата у иностранству, а нека су спаљена у Берлину. У свим овим случајевима постоји једна заједничка црта – конфискације су биле уздигнуте на ниво државне политике. Фашистички и тоталитарни режими су током Другог светског рата, уметност и културу у тој мери схватали озбиљно, да су их асимилирали директно у своју политику – наглашава Самарџићева.

    Link Izvora

    Klikni za komentar

    Odgovori

    Ваша адреса е-поште неће бити објављена.

    Na Vrh
    Social Media Auto Publish Powered By : XYZScripts.com