Злобници би рекли да је министарка за државну управу и локалну самоуправу Кори Удовички од фебруара прошле године, када се Србија обавезала ММФ-у да ће рационализовати јавну управу, ишла од канцеларије до канцеларије – досад би избројала вишкове у државној администрацији. Дуго најављивани спискови прекобројних још су, чини се, мртво слово на папиру. Још један рок – постављен за крај јануара, до када је број запослених у државној управи требало смањити за 14.000 је пробијен.
Министарка Удовички је у суботу изјавила како ће се с тим послом „вероватно каснити, јер је рок од 60 дана у старту био тесан”. Према прогнозама Министарства државне управе и локалне самоуправе, очекивало се да ће до краја 2015. око 5.000 људи отићи у пензију, а да ће 9.000 добити отказ. С обзиром на то да је прошле године број запослених смањен тек за неколико хиљада и то искључиво пензионисањем, прошлогодишњи циљеви померени су за ову годину. С тим што су сада на дневном реду и овогодишњи откази. Па тако према Фискалној стратегији, документу који је влада усвојила пре неколико месеци, број запослених до краја ове године треба смањити за око 35.000 људи.
Удовички је минулог викенда као оправдање за одлагање навела како је неопходно ускладити извештаје и систематизације, као и да већ има извештаја који су на мишљењу.
За Љубодрага Савића, професора Економског факултета у Београду, аргументација министарке Удовички је само „лоше вађење”.
– Није ово прва година да министарка Удовички мора да рационализује државну управу. Тај задатак је имала и прошле године па ништа није урадила. Приче о прекратком року не пију воду. А друго, држава је рокове сама себи постављала у договору са ММФ-ом. Кад грађани не поштује рокове, не плате рачуне или порез на време, они за то сносе последице. Држава рокове пробија без последица – каже Савић.
Хоће ли, ипак, неких последица и по државу бити кад мисија ММФ-а у марту дође у четврту контролу аранжмана из предострожности. Услов да Борд директора Фонда у децембру одобри трећу ревизију програма са нашом земљом био је управо да влада усвоји документа на којима је прецизно дефинисано колико је максимално запослених неопходно држави. ММФ ће у марту, сасвим сигурно питати за резултате и можда поставити неке услове за рационализацију. Да ли је уопште реално очекивати да политичари пред изборе отпуштају људе?
Љубодраг Савић сматра да ће се тај непријатан посао одлагати, али и да ће ММФ имати разумевања за кашњење.
– Попуштањем дају подршку влади да настави са мерама штедње. Свесни су и они да се ова власт први пут ухватила у коштац са наслеђеним проблемима. Фискални дефицит је, такође, знатно смањен – објашњава Савић свој став.
Он додаје да свака власт увек води рачуна о томе шта ће о неким потезима мислити бирачи.
– Ко другачије каже клевеће и лаже. Сулудо је и помислити да политичари доносе одлуке и да их баш брига како ће бирачи гледати на то. Иако Александар Вучић има комотну ситуацију, јер рејтинг агенције показују да ће имати већину за формирање владе, у природи политичара је да размишљају о томе како ће се непопуларне мере одразити на бираче. Без обзира на то што Вучић, због велике подршке, нема потребе да се удвара, као Борис Тадић 2008, када је због опстанка коалиције повећао пензије за 10 одсто, мислим да је нереално очекивати отпуштања у кампањи. Јер, избори су увек тајна. И Милошевић и Тадић су били убеђени да неће изгубити власт па су изгубили. Зато су политичари у кампањи попустљиви – објашњава Савић.
Пред владом је још један непријатан посао и можда најтежи задатак. Од укупно 17 предузећа којима је продужен рок за приватизацију, у овој години остало их је 10 са нерешеном судбином. С обзиром на то да је предизборна кампања почела питање је да ли ће судбина преосталих бити разрешена до 31. маја, до када су та предузећа заштићена од наплате потраживања поверилаца. Да ли ће избори одложити приватизацију стратешких предузећа, и шта ће бити са њима ако не буду продата или ликвидирана до почетка јуна у Министарству привреде нисмо добили одговор.
Министар Жељко Сертић недавно је рекао да по истеку рока, 31. маја, ниједна од преосталих фирми неће више имати заштиту државе од поверилаца.Много тога је још остало. Мада је за овај месец најављено доношење плана за Ресавицу, која је уједно и највећи проблем, као и расписивање тендера за „Галенику”, док је РТБ покренуо УППР, како би са повериоцима решио проблем нагомиланих око 900 милиона евра дуга. Међу предузећима чији статус још није решен налазе се још и: Фабрика аутомобила Прибој, ХИП „Петрохемија Панчево”, „Јумко”, „Трајал”, „Политика” АД, „Икарбус” и „Индустрија каблова” Јагодина.
