EOGRAD – Nadbiskup Svetislav Hočevar služio je danas u crkvi Svetih Ćirila i Metodija Uskršnju misu, kojoj su prisustvovali predstavnici iz SPC, Vlade Srbije i diplomatskog kora.
Hočevar je prethodno u Uskršnjoj poslanici poručio da Vaskrs pita sve „očeve“ Balkana zašto se i dalje više raduju tome da su im deca posvađana, izgubljena i mrtva, nego da se raduju na zajedničkoj „gozbi razumevanja“.
Hočevar je, čestitajući praznik, rekao i da Vaskrs pita sve očeve porodica, zajednica, naroda, država, Evrope, kao i ostalih kontinenata i sveta da li brinu, poput Oca, za sve nemoćne, izgubljene, zalutale.
„Vaskrs kuca na vrata srca svim očevima, svim odgovornim osobama u crkvenim i društvenim zajednicama. Vaskrs svima nama odgovornima ispituje savest – Jesi li i ti tako bogat u milosrđu, da u „mrtvima“ i „izgubljenima“ budiš želju za povratkom u život, u odgovornost?“, poručio je Hočevar.
Uskrs ili Vaskrs je najveći hrišćanski praznik kojim se proslavlja Isusov povratak u život – vaskrsenje. Po hrišćanskom verovanju, to se desilo trećeg dana posle njegove smrti, uključujući i dan smrti, odnosno prve nedelje posle Velikog petka.
Najvažniji hrišćanski praznik spada u red „pokretnih“ svetkovina, a to znači da se ne proslavlja uvek istog datuma, već je samo isti dan – nedelja.
Ove godine Rimokatolici obeležavaju Uskrs 27. marta po Gregorijanskom kalendaru, a pravoslavci, koji verske raznike obeležavaju po Julijanskom kalendaru, 1. maja.
Uskrs mora da padne posle prolećne ravnodnevice, u nedelju posle punog meseca, 14. dana jevrejskog meseca nisana.
Za određivanje dana prolećne ravnodnevice i punog meseca ne koriste se astronomska posmatranja, već tablice – julijanske i gregorijanske.
Drugi, najvažniji uzrok razlike u datumu pravoslavnog i katoličkog Uskrsa je jevrejski praznik Pasha.
Kod pravoslavaca mora da bude i posle Pashe – koja je sama klizna, po jevrejskom lunarnom kalendaru.
Foto Tanjug/O. Toskić
