Иако га је очев пријатељ Павле Вуисић некада давно водио на кастинг за улогу плавокосог дечака у италијанско-југословенском копродукционом филму „Степа”, Јовану Савићу тада није било суђено да стане пред филмске камере. Живот га је одвео на другу страну. Студирао је право, свирао рок и блуз и борио се да породици обезбеди пристојан живот. А онда је унуку некадашњег краљевог обућара и великог добротвора Народног позоришта живот пружио другу шансу. Сасвим неочекивано, оцу познатог београдског глумца Виктора Савића понуђено је да глуми. И то у 62. години.

– Пре тачно три године гостовао сам с неколико музичара у Јутарњем програму РТС-а поводом пројекта „Стари рок мајстори”. Сећам се, била је субота, рано јутро, ми смо најављивали последњи од три концерта који је требало да се одржи у „Звездара театру”. Након месец и по дана, долази Виктор код мене и каже ми како му је редитељ Балша Ђого показао мобилни телефон на којем је била моја слика. Ја у чуду. Не схватам о чему се ради, а син ми каже да Балша спрема неку крими-серију, за коју има сценарио у којем има два разрађена лика. Женски, који је наменио Јелени Ђокић, и мушки, који би желео да глумим – ја! Видео ме је када сам гостовао на РТС-у и одлучио да лик Богдана Станића Скоција повери натуршчику – прича Јован Савић, док уз смех објашњава како се обрео у серији „Пет” и збунио гледаоце који нису могли да се сете где су га раније гледали.

Прича и како су се Балша Ђого и екипа из серије шалили да су за Скоција довели глумца из Холивуда, али и како је сину, пре него што је преломио и одлучио да стане пред камере, озбиљно рекао да то није за њега.

„Ма дај, Викторе, није то за мене. Нити ме то интересује. Сине, не знам ја то, чак ни у драмску секцију нисам ишао”, рекао је, а Виктор му је одговорио како редитељ Балша Ђого не жели негативан одговор.

– Онда сам питао сина шта он мисли о свему, јер не желим да слику коју сам цео живот градио о себи покварим једним непромишљеним потезом. А он ми каже: „Прихвати” – прича некадашњи службеник УНХЦР-а, који је, по правилима те организације, у 62. години отишао у пензију. И након пензионисања, сасвим ненадано, отворио ново поглавље у сопственом животу.

– Пристао сам, Балша ми је донео сценарио и ја сам, иако никада нисам био штребер, озбиљно прионуо на посао. Знао сам да морам добро да научим текст јер, у супротном, нећу моћи ништа да урадим. Да ћу се паралисати – прича наш саговорник, признајући да је, уз свој, научио и текст намењен осталим глумцима.

– Виктору су рекли: „Ћале ти је поставио нове стандарде! Ни због чега се не буни, зна улоге, целу сцену.” А ја сам просто морао тако да бих се опустио. И у музици вам је слично. Пошто углавном радим обраде, ако не знам текст, не могу да уђем у мелодију и никоме онда нисам интересантан – објашњава новопечени глумац који памти да је прву сцену снимио 4. августа 2016. и да је имао трему, али не ону паралишућу.

– Ако се сећате, то је она сцена у првој епизоди где седим у кафићу и имам телефонски разговор. Тек после пола сата снимао сам сцену са Христином Поповић, којој сам у серији ујак. Пре него што смо почели да снимамо, представио сам јој се. Рекао сам: „Ја сам Викторов тата. И само да знаш, ово ми је први пут.” А она на то каже: „Хвала богу да добијем некога коме је први пут.” И тако смо уз смех пробили лед – прича отац Виктора Савића, који му је помогао да се припреми за улогу коју је научио као песмицу.

– Све ме је Виктор научио. Шта сам ја знао како се припрема улога, учио сам је као песмицу. Па отишао код Виктора на спрат изнад нас да ме преслиша. А он ми рекао да заборавим све што сам научио и да је основно правило да све радим што једноставније. По принципу мање је више, више је мање. И да не млатим рукама и ногама. Недељу дана ми је давао часове. Морам да признам да немам страх од камере, од људи. Много је непријатније када са бендом изађете на сцену пред стотину људи. Током снимања сам се опуштао и, на крају, почео да уживам – прича Јован Савић, натуршчик који је провео двадесет снимајућих дана на сету серије „Пет”, током којих није имао ниједну заједничку сцену са сином Виктором, који је, у међувремену, такође добио једну од улога у крими-серији Балше Ђога.

Прича наш саговорник и како је неизмерно захвалан свима који су били укључени у рад на серији, јер им је њихов однос према њему био од велике помоћи.

– Када вам неко подигне самопоуздање, то је заиста огромна помоћ. А снимали смо некада по цео дан и ноћ, били у Херцег Новом – прича натуршчик који себе током снимања није желео да види на екрану.

– Сада гледам и, искрено, ако ме питате да ли бих нешто променио, одговор је потврдан. Променио бих себе! Свој физички изглед. Зато нисам ни желео да гледам снимљене кадрове док све није било завршено. Да сам погледао материјал током снимања размишљао бих док сам пред камерама да ли је нешто добро или није, да ли сам увукао стомак, да ли сам се наместио овако или онако – признаје Јован Савић.

На питање да ли је задовољан обављеним послом, одговара да јесте.

– Одрастао сам на улици, цела моја генерација је тако одрасла. Имали смо дежурну кеву код које бисмо скривали цигарете, сви смо носили кожне јакне. Мени је мирис улице и те како познат. Моторе сам возио још од петнаесте или шеснаесте године. Свега је ту било, онога нечега што је ишло уз једну младост времена у којем сам тада живео. Висио сам код некадашње Осме, сада Треће београдске гимназије, с паркираним моторима смо стајали на углу Улице Светозара Марковића и Булевара револуције. Студирао сам право, па ми је то била успутна станица. Тако да цела ова прича из серије која је везана за мој лик има мирис моје младости и мог живота. Наравно, не у мери у којој мој лик пролази кроз живот – прича Јован и признаје како му је било најважније како ће чланови породице и пријатељи оценити његов „нови посао”.

А они су били – одушевљени.

– Ни моја жена, која је велики критичар, не може да нађе неку ману. Пре доласка у „Политику” био сам у Комерцијалној банци и једна жена ми тамо рече: „Феноменални сте, а и серија.” А Виктор ми каже: „Врх!” То ми је битно. И шта ми кажу глумци. Не могу да их назовем колегама – каже, смејући се.

Признаје Јован и да би волео да се настави прича о пет жена које узимају правду у своје руке. Да буде и друга сезона серије. А о неким будућим улогама не размишља превише.

– Ако неко препозна да му одговарам за неки лик, онда у реду. Што да не! То је холивудски сан. Неки кажу српски. Заправо је холивудска прича, није српски сан који ја никада нисам сањао – каже Јован Савић.