Marković:Krleža poslužio kao polazište

 

 

Horvat: Evropa ide prema radikalizaciji turbokapitalizma

 

 

Horvat o predstavi

 

 

Horvat:jako me interesuje reakcija publike na predstavu

 

 

BEOGRAD – Poslednja predstava na ovogodišnjem 50. Bitef festivalu je „Nad grobom glupe Evrope“ Sabastijana Horvata i Milana Markovića Matisa, u produkciji HKN Ivana pl.Zajca iz Rijeke.

Horvat je Tanjugu objasnio da su bili snažno inspirisani Krležinom „Hrvatskom rapsodijom“, ali da su uradili improvizacije kako bi napravili predstavu „koja je bliža Krleži od samog njegovog teksta“, te da bi tako mogli ispričati istine o Evropi koje nisu u njegovom delu.

Marković se nadovezuje da im je Krleža poslužio kao polazište, ali da njegovog jezika i motiva nema puno u predstavi.

„S druge strane veliki broj ljudi i kritika smatra da je to baš krležijanska predstava na neki način. Verujem da muzejsko predstavljanje nekog klasika ne znači da se taj klasik zapravo i poštuje. Često neka postavka, koja doslovce zadržava svaku misao, svaku reč, ali se zapravo ne bavi suštinom koju tekst nudi, udaljenija je od autora“, rekao je Marković Tanjugu.

On smatra da je Krleža danas veoma aktuelan, jer je stvarao u vreme previranja, počeo posle Prvog svetskog rata, doživeo Drugi i pisao sve vreme.

Marković kaže da su jedna od tema predstave migranti jer je to gorući problem koji se pojavio u trenutku kada su radili na predstavi, ali se generalno bave onim čime se i Krleža bavi – trećom klasom, ali su to postavili tako da se bogatija klasa bavi razmišljanjem kako to izgleda biti siromašan.

„U pitanju je jedna vrsta igre koju većina ljudi prepozna, drugi pak ne i tu dolazi do konflikta i u čitanju Krleže i u prijemu predstave“, naglasio je.

O tome koliko se razlikuje Krležina Evropa od današnje, Horvat kaže da je svet u kome živimo jako različit, „finansijski kapitalizam i Evropska unija su nešto sasvim različito, ali na nivou kritike stvari su jako slične – taj osećaj da se bližimo kraju, da će se za 10-20 godina dogoditi nešto katastrofalno i da nećemo živeti u svetu u kome živimo sada“.

On smatra da Evropa ide prema radikalizaciji turbokapitalizma, nacionalizma, rasizma, ka svemu onome „što nije bio san one Evrope iz 18. veka gde se ustvari rodila“.

„Ako se Evropa neće konsolidovati oko pitanja u vezi izbeglica, doći će do velike katastrofe, ali ja se nadam da postoji nada da se ponovo dođe do neke humanije vizije Evrope“, istakao je Horvat.

Dodaje da rešenje sigurno nije u Bregzitu i izlazu iz Evropske unije, već u pobuni unutar Evrope.

„Pred našim očima se sve razvija u očajnu verziju, u noćnu moru, košmar, moja globalna vizija je jako pesimistična, ali verujem da ja treba da radim na najbolji način da bi se stvari promenile“, dodao je.

Marković primećuje da je pravo pitanje „ko danas siluje Evropu“.

„Neki će reći da je to najezda stranaca, drugi će reći da je ono što je izazvalo najezdu stranaca i da ono što profitira na toj najezdi. To je pre svega ideološko pitanje“, odgovara.

Inače, reakcije na predstavu su u Hrvatskoj, prema Horvatovim rečima, veoma različite – od toga da je to najlošija predstava koju su ikad videli do toga da je najbolja koju su ikad videli.

„Ima neki brutalan, agresivan odnos prema politici i estetici. Bitno je da dođe do ljudi, do njihovih stvarnih stavova prema svetu u kome žive i jako me zanima kako će publika u Srbiji reagovati, jer se mi bavimo hrvatskim stvarima, ali u biti Evropskom unijom, u koju vi želite da uđete“, rekao je Horvat.

O savremenom teatru, Horvat kaže da umetnik ne treba da bude saglasan sa svetom u kome živi.

„Ja nisam i mislim da nam treba više nego ikad snažna kritika sveta u kome živimo jer je ideologija, ja to zovem neototalitarizam, da svi mislimo jednako, a više smo nego mislili jednako o Jugoslaviji, i da se razbije ova matrica misliti da je ovaj svet kapitalizma najbolji“, naglasio je Horvat.

Foto festival.bitef.rs