И „тамо пријеко, далеко…” и овдје, у Хрватској, национализам јест наравно образина, а сврха те маскераде јест развеселити пук и потурити му неколико кобасица, а оробити га за све друго. Политички сустави у земљама наше вајне транзиције нису ништа друго него сустави организиране похлепе. Скоро да човјек вели: Јадни национализам! Јадна политика! Али не и политичка класа која све подешава својим пробицима“, каже хрватски писац Слободан Шнајдер.

Са троипонедељног боравка у (Арсенијевићевој) Крокодиловој резиденцији за писце у Београду наш саговорник понео је у Загреб прегршт идеја за кратак путопис и лепа сећања.

Ипак, најјачи утисак је…?

Највише ме се дојмило то што налазим да у Београду има преживјелих. Мислим на оне који су преживјели идеолошке зулуме те су остали своји! С тим у вези: У посљедњем поглављу мог романа Доба мједи на погреб главног лица а након његова „службеног“ дијела, долазе сви они умрли прије њега да би га поздравили. Тако сам и ја, на презентацији романа „код Борке“ (ЦЗКД), гледао у столце у првом реду и видио оне који су дошли, а доћи у збиљи нису могли: Константиновић, Ћирилов, Стамболић…

Као и увек, интерес медија за ваш боравак био је велик.

Готово као за регионалну звијезду, још мало и ето ме: Горан Бреговић! Придјев „регионално“ дефинитивно је у Хрватској раскринкан. Јер сад је свима јасно да се том ријечју у ствари маскира најчистија југоносталгија. Да бих то избјегао, чврсто се надам да ће ме ускоро превести у – Бугарској.

Што се пак тиче интереса медија: у томе сам тотални невјежа и слабо се сналазим пред хрпом микрофона. У разговорима објављеним без ауторизације зна се наћи понешто што бих формулирао мање рогобатно.

ОПШИРНИЈЕ У ШТАМПАНОМ И ДИГИТАЛНОМ ИЗДАЊУ