Gradovi

Хрватски бискупи нарушили српско-хрватске црквене односе

На децембарско писмо Хрватске бискупске конференције (ХБК) упућено патријарху Иринеју, у којем се поглавар српске цркве оптужује да у Католичкој цркви у Хрватској види само зло, Српска православна црква је на неки начин већ дала одговор.

Крајем јануара петорица епископа СПЦ чије су епархије на територији Хрватске одазвала су се позиву пожешког бискупа Антуна Шкворчевића и дошла на заједнички састанак са великодостојницима Католичке цркве у Хрватској. Теме су биле управо оне које су поменуте и у писму ХБК као проблематичне за односе две цркве: страдања у Другом светском рату и ратним дејствима 1991–1995. године. „Свесни смо да међусобним оптуживањем, манипулисањем историјском истином, интерпретацијом ратних збивања у дневнополитичке сврхе, вређањима и понижавањима због припадности одређеној нацији или вери остајемо заробљеници прошлости и губитници у садашњости. Заузимамо се зато да се научно истражи и аргументовано утврди истина о страдању у време Другог светског рата и у време рата у Хрватској од 1991. дo 1995. године да би се престало лицитирати с бројем страдалих и да би им се вратило достојанство које имају као жртве”, пише у заједничкој изјави коју су после састанка потписали петорица српских епископа и петорица хрватских бискупа.

Недуго после овог састанка, ХБК је одлучила да јавности предочи своје претходно писмо, упућено патријарху Иринеју још 18. децембра. Епископи са којима смо јуче разговарали нису желели да коментаришу ово писмо ХБК, али, како се незванично могло чути, на њега СПЦ неће директно одговорити. Делимично, учешће на састанку у Пожеги представља одговор српске цркве на жељу изражену у писму хрватских бискупа да католици и православци заузму заједнички хришћански став према жртвама. Колико је та жеља искрена, посебно је питање.

Нејасно је због чега је управо сада објављено писмо, послато на адресу Патријаршије пре месец и по, у којем хрватски бискупи „добронамерно и с поштовањем” износе свој став да српски патријарх прећуткује хрватске жртве, игнорише постојање самосталне хрватске државе, шири својим изјавама страх и неповерење међу Србима и Хрватима. Неки од коментара који су се јуче могли чути у српским црквеним круговима су и да је то учинио неко ко не жели добре односе између СПЦ и Католичке цркве у Хрватској, али да то показује и превирања унутар саме цркве у Хрватској.

Колико год се ХБК љутила у свом писму на патријарха и владику бачког Иринеја што истичу да постоје бискупи са којима је сарадња добра, као и они који нису одустали од „усташоидне реторике”, јавни иступи у медијима неких од њих показују да то јесте тако. Уз име дубровачког бискупа Мата Узинића, за којег епископи СПЦ често истичу да имају добру сарадњу са њим, великодостојници српске цркве наводе и Антуна Шкворчевића, који је на челу Пожешке бискупије, на чијој се територији налазио један од најстрашнијих логора смрти из доба Другог светског рата: Јасеновац. Шкворчевић, који је био домаћин састанка крајем јануара, био је први бискуп који је 2007. године посетио Спомен-подручје Јасеновац, помолио се за све жртве тог логора и позвао и представнике других народа и вероисповести, православце, Јевреје и Роме да учествују у заједничкој комеморативној свечаности. Иако, што је и очекивано, ни он не доводи у питање канонизацију загребачког надбискупа Алојзија Степинца, која је за СПЦ спорна, српски епископи виде га као разумног саговорника отвореног за дијалог. Његова реторика заиста се знатно разликује од оне коју користи сисачки бискуп Владо Кошић, који је на промоцији књиге о Марку Перковићу Томпсону, у децембру прошле године, оценио да „усташтво није било фашизам него организовано војно деловање у одбрани Хрватске као државе”, па иако су, како је додао, у тој одбрани коришћена „недопуштена средства”, то је био само одговор на „бројне четничке и партизанске злочине”.

Говор кардинала Бозанића о Холокаусту

Неколико дана пре него што је објављено писмо ХБК хрватски медији бавили су се анализом говора загребачког надбискупа Јосипа Бозанића 24. јануара у Загребу, поводом Међународног дана сећања на жртве Холокауста. Наслови да је надбискуп Бозанић коначно јасно и гласно осудио злочине почињене у НДХ, да је била реч о изненађујућем и покајничком говору, као и да је рекао да љубитељи НДХ не могу бити хришћани, данима су пунили новинске ступце. У интегралном говору кардинала Бозанића објављеном на сајту Загребачке надбискупије може се прочитати „да без икакве задршке треба истицати истину о страхотама Јасеновца и других логора, стратишта невиних људи”. Говорећи испред загребачке катедрале, кардинал Бозанић је истакао: „Овде се, свима је познато, и у доба Холокауста чуо јасан глас и видело живо сведочанство које је устало и против затирања јеврејског народа”. Независна држава Хрватска и усташки режим који су спроводили Холокауст не спомињу се нигде.

Link Izvora

Klikni za komentar

Odgovori

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Na Vrh