„Осећамо се као између чекића и наковња, при чему је сада јасно ко је чекић, а ко наковањ. Док се унутар Србије не буду правично решили проблеми са којима се суочавају припадници хрватске заједнице дотле ће бити инструментализације тога питања”, каже за „Политику” Томислав Жигманов, председник Демократског савеза Хрвата у Војводини (ДСХВ) поводом одговора министара Ивице Дачића и Небојше Стефановића на оцену Мира Ковача, хрватског министра спољних послова да Србија не поштује међудржавни споразум по коме представници хрватске заједнице треба да имају обавезне представнике у републичкој скупштини.

Жигманов, који на изборе иде у коалицији са ДС-ом, каже да је потписани споразум бениган по свом садржају и додаје да је оштрица била окренута према коалиционом партнеру, Демократској странци, те да је порука била: „Видите са ким они сарађују.”

Хрватски грађански савез каже да својим иступима подгрејавате страх код Хрвата и да сте „свеприсутни државни службеник”.

У демократији су легитимна сва мишљења, али упитна је њихова смисленост, као што је то случај у непотписаном саопштењу ХГС-а, које не оспорава суштину моје критике када кажем да Србија није спровела билатерални споразум са Хрватском у погледу међусобне заштите мањина. Супститут природног прага је далеко од института гарантованог мандата.

У непотписаном саопштењу више се оспорава председник једине политичке странке и одлука те странке и то на начин који излази из оквира пристојне демократске културе, уз сервилни однос и додворавање двојици министара и господину Омеровићу.

Зашто сте се одлучили да будете на листи ДС-а?

ДСХВ је на темељу досадашњих искустава онога што је учињено у области мањинских права, а пре свега у контексту хрватске заједнице, одлучио да са Демократском странком ступи у предизборну коалицију. Друге странке које делују у Србији, када су у питању мањинске политике, и однос према хрватској заједници, имају многе дефиците. Ту, наравно, не говорим о странкама чији су лидери Тадић, Јовановић и Чанак, али смо рационално просудили да је у овом тренутку за ДСХВ боље да иде у савез са ДС-ом.

На колико мандата рачуна ДСХВ у коалицији са ДС?

Рачунамо на један мандат. Свесни смо наше политичке тежине и значаја и договорили смо један мандат за републичку скупштину, а када су у питању покрајина и локалне самоуправе, преговори су још у току.

Да ли сте са још неким преговарали? Дуго сте били у коалицији са СВМ.

СВМ је рекао да неће ићи у коалицију ни са једном политичком опцијом која није мађарске мањине, па није било смисла ни контактирати са њима. Ми смо рекли да ћемо разговарати са онима који покажу интерес за могуће партнерство. Од других таквог интереса није било.

Нисте имали контакте са СНС-ом?

Не.

Министар Миро Ковач је рекао да Србија не поштује мањинска права?

То није рекао министар Ковач. Он је рекао да Србија треба да поштује оно што је потписала у међудржавном споразуму из 2004. Извлачење његовог разговора на маргинама неког скупа у иностранству са својим колегом Ивицом Дачићем, након што је ДСХВ потписао споразум, сматрамо више него проблематичним, јер је за унутрашње политичке прилике.

Мехо Омеровић сматра да је то што ДСХВ не излази самостално на изборе питање за хрватску националну заједницу.

Мехо Омеровић се или не разуме у оно што одређује политичку партиципацију мањинских заједница или говори неистине. Не можемо се пријавити на изборе као мањинска странка уз услове који вреде и за странке већинског народа. Омеровић је прећутао да би за ваљану изборну листу треба скупити 10.000 оверених потписа. Без обзира на то што је био председник скупштинског одбора за људска и мањинска права, Омеровић не зна тачан број Хрвата у Србији, што је посебно срамота за особу на тако одговорној функцији.

Колико има Хрвата у Србији?

Дакле, број Хрвата није 60.000 него 57.900. Када се од тога одбију малолетни и они који могу приступити гласању, број оних који могу изаћи на изборе није већи од 45.000. Од тог броја скупити 10.000 потписа или нешто мање од четвртине, то је као када би, пропорционално гледано, СНС за своју листу скупио милион потписа – немогуће је. То могу или бројчано веће мањине или оне које су територијално сконцентрисане. То показује искуство оних који су прешли природни праг, као што су мађарска, албанска и бошњачка мањина. С друге стране, ако 45.000 грађана хрватске националности има право гласа, са излазношћу од 45 до 50 одсто, то значи да ће гласати мање од 25.000 Хрвата, а неће ни сви Хрвати гласати за једну странку.

Погледајте искуство српске заједнице у Хрватској, где је поред три гарантована мандата било покушаја да се у изборним јединицама у којима је број Срба знатан изађе на изборе. У Шибенско-книнској жупанији, примера ради, потпредседник владе др Слободан Узелац је изашао на листу и није прошао. Ни Срби у Хрватској не гласају СДСС више од 15 одсто, и тамо Срби гласају за друге политичке опције. Зато је лицемерје када се каже да Хрвати у Србији могу освојити неколико мандата, то има за циљ да дискредитује одлуку ДСХВ-а.

Шта је, по вашем мишљењу, решење за улазак мањина у Скупштину Србије?

Ми се залажемо за то да се спроведе споразум који је Република Србија потписала, а реч је о сегменту који се односи на политичку репрезентацију мањине, то јест њихову демократску партиципацију и примену решења које постоји у Хрватској, као што и стоји у члану 9 споменутог споразума.

Колико би то места донело хрватској заједници?

То је сада ствар преговора, али ако је број Хрвата у Србији 0,81 одсто, то значи да би, нумерички гледано, било праведно да хрватска заједница добије два мандата од 250.