• Analize I Kolumne

    Hvala Mu za naš miran san

     

    milutin2

    Posle mnogo neprospavanih noći najzad sam mogao da krenem u krevet bez straha od budućnosti i bez griže savesti što u trenucima kada se rešava sudbina naroda i države meni pada na pamet spavanje. Skoro da sam i zaboravio na sreću koju sam osećao kada sam u nedelju  uveče posle izbora saznao da su, u neizvesnoj ali poštenoj trci, proevropsko- prorusko-mondijalističko-nacionalističko- reformsko-patriotske snage nadmoćno pobedile  neprijatelje svih boja i nijansi.

    Pravda je pobedila i svakoga dana sa nestrpljenjem sam očekivao novu vladu koja će još krupnijim koracima, tačnije kasom (možda čak i galopom) povesti našu otadžbinu put još pravijeg puta od onog na kome je do sada bila (mada je i ovaj poslednje četiri godine bio prilično prav). Ali, neprijatelji svih boja i nijansi, iako su na poštenim izborima potučeni do cenzusa, nisu se predavali. Rovarili su i nervirali najboljeg među nama nadajući se da će ga izbaciti iz takta, da će ga najzad videti kako je izgubio živce. Uzalud naravno, jer to se njemu nikada ne događa. A tajna je jednostavna…kada je neko u pravu on nikada ne gubi živce.

    Jedino što su uspeli je da zabrinuti pojedici, u koje spada i moja malenkost,  nisu mirno spavali više od tri meseca strepeći da li će belosvetski zlotvori i ovdašnji petokolonaši zaustaviti lansiranje Srbije u vasionu najuspešnijih zemalja. Nisu mogle najveće sile da se pomire sa tim da neko kao mi može da ima  privredno-ekonomsko-političko-kulturno-sportsko-zabavni rast najveći od dinosaurusa pa naovamo… Poslali su ambasadore da podbunjuju naivan narod. Pokušali su da iskoriste čak i samorušenje sklonopadnih udžerica protiv narodne vlasti. A ljubitelje bagera koji su ih provozali u redovnoj  večernjoj vožnji beogradskim ulicama proglasili su rušiteljima. (Ja sam kao mali oduvek maštao da ću, kad porastem, uveče da provozam bager po gradu, ali nikako da sakupim dovoljno novca, pa se nisam odmakao dalje od bicikle).

    Optužili su i nesrećne slučajne prolaznike da su sa fantomkama rušili sklonopadne udžerice. Prava istina je da su oni samo, videvši da prašina i malter lete na sve strane, pokušali da nekako zaštite glavu i oči.  I šta su mogli, u opštem haosu izuli su se i  na brzinu navukli čarape na glave kako bi spasili šta se spasti može. Neki od njih su tom (ne)prilikom  debelo nastradali, proklinjući roditelje zašto nisu bili odlučniji kada su  pokušali da im formiraju naviku da je (bar) noge potrebno prati svaki dan.

    Zebnju u srcima poštenih gradjana izazvala je i mandatareva izjava da će možda morati da prepusti nekom drugom formiranje vlade. Narod se uplašio da će prestati bolji život na koji se taman navikao, i do koga mu, evo već četiri godine, fale  još samo dve godine. Ali pravda je pobedila. Neprijateljima svih boja i nijansi nikakva istina ne može pomoći. I mandatar je napokon saopštio da kreće u formiranje vlade, da će taj posao završiti, ne za dve godine, već za samo desetak dana. Napisao  je siroma i ekspoze…na 450 strana, ali opet, misleći samo na gradjane, sada hoće da ga skraćuje kako nas ne bi previše opterećivao slušanjem.

    Neeeeeeeeeeeee!!!

    Ne skraćuj ništa…svaka je tvoja jota dragocena, i izbacivanje bilo koje strane usporiće lansiranje Srbije u orbitu. Uzeće gradjani odmor kod svojih dobronamernih poslodavaca (kakvi su bar svi u tranzicionoj Srbiji, pa makar zbog toga izgubili neki dinar od visokih  zarada), sešće pored svojih TV aparata i, umesto da se „brčkaju na moru“, slušaće tih desetak dana EKSPOZE. Nikakvo letovanje ne može da se meri sa uživanjem koje će osećati dok slušaju kakve zlatne godine čekaju Srbiju na najispravnijem putu od svih ispravnih puteva. Zaboraviće i na to da im je more svake godine boljeg života sve nedostižnije.

    A onda bi svakog leta moglo da se u Srbiji priredi dvonedeljno čitanje ekspozea o boljem životu, koji bi gradjani pomno slušali, jer bi  bili na organizovanom godišnjem odmoru. Nešto kao popularni italijanski  feragosto u avgustu, s tim što Italijani još gube vreme na raznim plažama,  umesto da slušaju ekspoze svog mandatara.

    Na kraju, samo još jednom, moram da  u ime svih izrazim zahvalnost našem mandataru za naš miran san.

    Hvala Muuuuuuuuuuuuuuuuuuuuuuuuuuuu !!!

    Milutin Simić

     

    Klikni za komentar

    Odgovori

    Ваша адреса е-поште неће бити објављена.

    Na Vrh
    Social Media Auto Publish Powered By : XYZScripts.com