Болести које су некада могле да се дијагностикују углавном код старије популације у последње време могу да се уоче и код деце, због чега се родитељи често изненаде када им лекар саопшти да њихов малишан пати од високог крвног притиска, дијабетеса, неке ретке врсте тумора или системског обољења. Стручњаци напомињу да су у порасту и алергијске болести и оне које изазивају поремећај имунитета, али да се обољења сада лакше дијагностикују и да је лечење у већини случајева успешно.
Како истиче прим. др Снежана Лешовић, педијатар-ендокринолог Специјалне болнице „Чигота” на Златибору, учесталост дијабетеса типа 1 код деце у последњих 50 година знатно расте, а истовремено се уочава све чешћа појава болести и код малишана који имају мање од пет година. Тачан узрок ове болести још није познат, а сматра се да су фактори спољашње средине, вирусне инфекције, имунолошке реакције и наслеђе (генетска предиспозиција) значајни за настанак болести.
– Код старијих се релативно лако посумња на шећерну болест јер се јављају прилично јасни симптоми и знаци: узимање много течности, појачан апетит и узимање хране, а присутно је и чешће и обилно мокрење. Код деце важи правило – што је дете млађе, то је теже на време открити шећерну болест. Дијагноза се обично поставља на основу неколико клиничких симптома и анализа. Присутна је претерана жеђ, често мокрење, анализа која показује шећере и кетонска тела у урину, а шећер у крви је виши од 11,1 мол/л у било које доба дана, независно од тога шта дете једе. Трећина њих стигне у стању кетоацидозе, које је опасно по живот, са повраћањем, боловима у стомаку, отежаним дисањем, малаксалошћу и поремећајем свести – појашњава др Лешовић.
Малишане може да мучи и хипертензија, иако је у народу уврежено мишљење да висок крвни притисак могу да имају само старији људи. Искусни педијатри препоручују да се деци у четвртој години и пред полазак у школу обавезно мери притисак, а по потреби то треба чинити и чешће.
Кардиолог професор др Вишеслав Хаџи-Тановић напомиње да се у 90 одсто случајева не зна узрок хипертензије, а да су у 10 одсто случајева то проблем са функцијом бубрега, урођени проблем са бубрежним артеријама, штитастом или надбубрежном жлездом.
– Деци крвни притисак треба мерити код куће, јер се она унервозе када су код лекара, па ће он можда тада бити много висок. Уколико дете има неку урођену ману повезану са хипертензијом, уз терапију то може да се санира. Дешава се да се проблем појави и код деце у пубертету. Али, треба знати да терапија коју дете можда тада добије није доживотна, јер се током живота мењају хормонална активност, биоритам… Уколико је дете гојазно, најважније је да смрша и да почне здравије да се храни, јер променом животних навика и рекреативним бављењем спортом такође може да се стабилизује крвни притисак – каже др Хаџи-Тановић и додаје да је важно да бригу о здрављу детета води један лекар, а не да га родитељи воде од једног до другог лекара.
Искуства неких педијатара у Београду показују и да свака шеста девојчица школског узраста има Хашимотов тиреоидитис, односно аутоимуно обољење штитне жлезде. Узрок није познат, али се претпоставља да је стрес један од важних фактора. Такође, званична статистика показује да сваке године од малигних болести у нашој земљи оболи око 350 малишана, иако се често мисли да тако опака болест не може да погоди дете.
За разлику од ранијих генерација, које су биле доста физички активне, данашња деца већину слободног времена проводе испред рачунара играјући игрице или гледајући телевизор. Као последица таквог начина живота, офталмолози имају доста посла са децом којој су потребне наочаре за вид, али су им потребни и физијатри јер малишани кубуре са равним стопалима и кривом кичмом. И не само то. Некада су се на операционом столу налазили људи средњих година или у позној животној доби како би им се извадио камен из жучи, а данас је то случај и са тинејџерима. Пре пола века могли су се на прсте избројати другари који су имали вишак килограма, а данас у Србији готово свако пето дете има тај вишак, осам одсто њих је гојазно, а број пуначких дечака и девојчица из године у годину се повећава.
