У Србији се годишње открије од 500 до 600 нових случајева оболелих од меланома, најопасније врсте рака коже, а према подацима Института за јавно здравље „Др Милан Јовановић Батут” забележен је пораст броја оболелих код младих који имају до 29 година, и то, пре свега, код припадница женског пола. И у Европи и у САД утврђено је да је меланом један од најчешћих малигнитета код младих одраслих особа. Пораст оболевања у општој популацији, али и код девојака и младих жена до 30 година повезан је с повећаним излагањем сунцу, али и коришћењем соларијума. Показано је да је коришћење соларијума одговорно за више од 450.000 случајева појаве меланома годишње, а само један одлазак у соларијум повећава ризик за појаву ове опаке болести. У недавном истраживању објављеном у САД, у групи пацијената који су оболели од меланома пре 30. године, жене су биле у већини, а 80 одсто њих користило је соларијум, за разлику од мушкараца истог узраста, који су ређе оболевали од рака коже. Веома је забрињавајуће да је у истом истраживању ризик оболевања био већи код веома младих девојака, које су почеле да се сунчају у соларијуму од 16. године, него код оних које имају од 20 до 25 година.
Због тога се дерматолози широм света, као и они у Србији, залажу за потпуну забрану употребе соларијума, имајући у виду његово канцерогено дејство.
Професор др Лидија Кандолф Секуловић, национални координатор кампање „Еуромеланом” Удружења дерматовенеролога Србије и секретар Одбора за меланом Српског лекарског друштва, истиче да после 18. године употреба соларијума може да буде дозвољена само уз пристанак корисника који је обавештен о свим ризицима којима се излаже. У оквиру националне кампање, прошле године покренута је иницијатива за забрану употребе соларијума пре 18. године, што је већ на снази у готово свим земљама Европске уније. Иницијативу су подржали Републичка стручна комисија за онкологију и Одбор за здравље и породицу Народне скупштине Србије, па се овај предлог налази у даљој законској процедури.
– У Аустралији је од јануара 2015. већ на снази потпуна забрана и употребе и продаје соларијума за све особе. Савет да је коришћење соларијума корисно због тога што ће организам добити витамин Де је оповргнут, јер се зна да је за његову оптималну концентрацију довољно неколико минута боравка напољу од пролећа до јесени, те се саветује здрав боравак у природи без сунчања, а током зимских месеци, уколико постоји мањак витамина Де, потребно је узимати храну богату њиме и суплементе. Појава меланома није праћена никаквим симптомима, због чега је неопходно да особа буде информисана да, ако примети појаву било каквог израштаја на кожи који расте и мења се из месеца у месец, или уколико примети да нека тамномрка промена на кожи мења облик и боју, да светли или тамни, да се увећава и има неправилне ивице – то препозна и одмах се јави дерматологу – истиче др Кандолф Секуловић.
Под посебно високим ризиком од развоја рака коже налазе се особе које имају светао тен или кожу која лако изгори, они који су изгорели на сунцу било кад у детињству, или су често изгорели у одраслом добу, људи који проводе доста времена на сунцу (због посла или у слободно време), они који користе соларијуме, особе које имају више од 50 младежа на кожи, а у ризику су и они чији су чланови породице већ имали рак коже или трансплантацију органа.
– Важно је и ношење заштитне гардеробе, избегавање директног сунчевог зрачења између 11 и 15 часова током лета (када је УВ зрачење најјаче), боравак у хладу и редовна употреба кремова за заштиту коже.
Особе с плавим очима, риђом или плавом косом, као и светлом кожом која лако изгори и тешко поцрни и на којој се после излагања сунцу јављају пеге, под највећим су ризиком од развоја рака коже. Посебну пажњу треба посветити заштити деце, јер претерано излагање сунцу током детињства повећава шансу за развој рака коже касније током живота. Према подацима Европског удружења за медицинску онкологију, управо су меланом, карцином бубрега и неки облици карцинома плућа они за које је најпре потребно обезбедити иновативне лекове јер су једино ефикасни, а разлике у доступности ових терапија у ЕУ су и највеће у односу на земље источне Европе. Србија у овом делу предњачи јер ниједан од ових лекова још није на позитивној листи – подсећа наша саговорница. Меланом се може јавити било где на телу, али се најчешће појављује на леђима, ногама, рукама и лицу, понекад и испод нокта.
