• Novosti online

    И Србија бира између летњег и зимског рачунања времена

    Европска комисија у овом тренутку није донела директиву којом ће бити дефинисано да ли ће чланице ЕУ саме одлучивати о временској зони и задржавању летњег, односно зимског рачунања времена. Након коначне одлуке, Србија ће се, као земља кандидат, ускладити са европском регулативом из ове области. У наредном периоду планирано је формирање посебне радне групе која ће пратити дешавања у овој области и предложити коначно решење, саопштено је „Политици” из Министарства привреде.

    То значи да ће се у Србији казаљке до даљег померати како диктирају такозвано летње и зимско доба. И када их у недељу ујутру, 31. марта, померимо за један сат унапред и пређемо на летње рачунање времена, као и последње недеље октобра, када ћемо их вратити за сат уназад.

    Министарство привреде није одговорило „Политици” на питање за коју ће се опцију одлучити наша држава – за летње или зимско рачунање времена – иако је прекјучерашња одлука Европског парламента којом је изгласано да се од 2021. године укине померање казаљки, које се деценијама догађало два пута годишње, изазвала неуобичајено велику пажњу јавности. Наиме, европски посланици су одлучили да би земље које планирају да остану на летњем рачунању времена требало да казаљке последњи пут помере у марту 2021. године. Оне које изаберу зимско рачунање времена подесиће своје сатове последњи пут у октобру те исте године.

    Наша земља није реаговала ни када је Европски парламент донео резолуцију којом се предлаже одустајање од режима летњег и зимског рачунања времена, као што то не чини ни сада, остајући чврсто на путу „временских интеграција”.

    Закон о рачунању времена објављен је у „Службеном листу СЦГ” 2006. године и примењује се све док Народна скупштина не одлучи друкчије. А какву ће одлуку донети, сугерисаће посебна радна група, која тек треба да се састави.

    Коначна одлука Европског парламента о одустајању од режима промене времена уследила је након што је анализом утврђено да померање казаљки за један сат горе-доле негативно утиче на здравље, опште стање људског организма и безбедност у саобраћају. Неке земље, имајући у виду ове анализе, још раније су донеле одлуку о укидању промене времена. Русија је тако поступила 2011, и то на основу извештаја Руске академије медицинских наука, који је указао на пораст броја срчаних удара, па и учесталија самоубиства.

    Специјалиста ургентне медицине др Ивана Стефановић из Хитне помоћи каже нам да се дуго мислило да прелазак на летње или зимско рачунање времена не оставља утицај на наше здравље. Можда је то, указује она, због тога што највећи број здраве популације неће осетити никакве драстичне промене.

    – Оно што могу осетити здрави људи, који су у кондицији, јесу умор, несаница, блага невољност за започињање устаљених радњи, као да су им ноге тешке. С обзиром на то да се померање казаљки поклапа са скоком температуре, све се може приписати пролећном умору, који представља адаптацију нашег тела на више температуре – напомиње др Стефановић, наглашавајући да је проблем са померањем часовника тај што промена настаје нагло и преко ноћи.

    Према њеном објашњењу, тада се мења циркадијални ритам, односно начин на који наше тело реагује, наш телесни часовник, који функционише под утицајем хормона мелатонина, важног за добар сан.

    – Повећане концентрације мелатонина доводе до тога да се осећамо тромо, неиспавано и уморно. Организму треба неколико седмица да би се привикао на ново стање. Неиспаваност доводи до пада концентрације, па је забележено скоро 20 одсто више саобраћајних удеса у овом периоду. Ако је овакав утицај на здраве особе, на хроничне пацијенте је далеко већи. Већа је могућност срчаног и можданог удара, као и падова – напомиње докторка. Она саветује грађане да у овом периоду чешће мере притисак и ако осете било какве симптоме бола у грудима, изненадну јаку главобољу, слабост или отежано дисање, обавезно позову Хитну помоћ.

    Симптоми које помиње наша саговорница утичу на пад укупне продуктивности, иако је један од разлога за увођење двоструког режима рачунања времена био управо раст производње и већа искоришћеност дневне светлости.

    Прва иницијатива за промену рачунања времена заснивала се на настојању да више користимо дневну светлост. У другој половини осамнаестог века Французи су се досетили да на тај начин смање потрошњу свећа за осветљење. Предлог су, забележено је, први прихватили Немци, и то у време Првог светског рата, 1916. године, а у САД су недавно израчунали да померање казаљки доприноси уштеди енергије у вредности од пола милијарде до милијарду долара.

    Одлука о увођењу двоструког времена, и у Европској унији и код нас, па и у већем делу света, вероватно је донета без довољно увида у ове негативне ефекте по здравље, али сада је Европски парламент пресекао.

    У Европи, само Исланд и Русија не померају часовнике. Одлучили су да остану у летњем времену. Летње и зимско рачунање времена примењује се у око 110 држава, али не и у Кини, Јапану, Јужној Кореји, као ни у афричким земљама.

    Данас на свету чак 110 од 192 државе користи летње указно време. Шта ће учинити Србија? Опет ће бити дилема, јер ће земље ЕУ бирати између летњег и зимског доба.

    Link Izvora

    Klikni za komentar

    Odgovori

    Ваша адреса е-поште неће бити објављена.

    Na Vrh
    Social Media Auto Publish Powered By : XYZScripts.com