Срећан сам што ћу наступити у Србији, то је за мене специјално место, а и ваши људи су специфични, каже Сергеј Полуњин, украјински балетски уметник, који је постигао светску славу, а радо и често борави у Србији и власник је нашег пасоша. Данас има 30 година, а са 19 је постао најмлађи првак Краљевског балета у Лондону, играо је нештедимице у овој кући и онда рекао – доста. Указао је притом на тежак положај балетских играча у свету, који се брзо и лако потроше током кратке каријере, а остану без адекватне награде, уколико упоредимо њихове зараде са спортским. Зато је Полуњин настојао да промени правила и услове рада у свету балета, опробао се на пољу филма, сарађивао са Кенетом Браном и Рејфом Фајнсом, који га је укључио у своје остварење „Бела врана”. Ипак, српска публика видеће Сергеја Полуњина не само на Фесту, већ и уживо 7, 8. и 9. марта у 19.30 часова на Великој сцени Народног позоришта у Београду, као главног јунака „Посвећења” у кореографији Јуке Оиши.
– Представа коју ћете гледати у Београду инспирисана је кореографијом и извођењем Вацлава Нижинског, на чувену композицију Игора Стравинског „Посвећење пролећа”. Јука и ја смо радили на овом делу у Швајцарској, у Санкт Морицу, где је Нижински живео. Спремајући овај балет научио сам занимљиву лекцију о времену, о животном путу човека и циклусима у природи која нас окружује уопштено. То је прича о људима који су живели пре нас и који ће постојати после нас – истиче Полуњин, кога наша публика памти и по споту којим је отворен београдски Народни музеј после вишегодишње адаптације.
Упитали смо нашег саговорника какав однос има према тројици великих руских балетских уметника као што су Михаил Баришњиков, Рудолф Нурејев и Вацлав Нижински, а он је изнео занимљиве детаље:
– Сва три играча које помињете су имали удео у мом животу, они су били најбољи у њиховим генерацијама. Баришњиковљева техника је отелотворена у мени. Новац који је Нурејев оставио својој фондацији и мени је значио, јер су они платили моје школовање у Лондону. Био сам веома срећан што сам могао са Рејфом Фајнсом да радим у оквиру филма који је посвећен Нурејеву. Овај пројекат је био нешто посебно за све учеснике у њему. А Нижински је неко ко игра веома велику улогу у мом садашњем животу, зато што играм балет који је посвећен њему, тако да кроз тај плес могу да га осетим и оживим.
Полуњин је освојио планету наступима у минхенској Државној опери, Бољшој театру, позоришту Станиславски у Москви, лондонској Ројал опери, миланској Скали, Маријинском театру у Санкт Петербургу. Велику популарност је стекао након објављивања видеа „Take me to Church” на музику Ендрјуа Хозијера, у режији Дејвида Лашапела.
Полуњин сматра да уметност припада свима и познат је и по борби против естаблишмента, као и по позивима да се класичан балет извуче из елитистичких кругова.
– Имам јасну визију шта треба учинити да би се нешто у балету променило. То није лако објаснити у неколико речи, али оно најважније јесте да ја стварам тим, пун великих визионара са којим ћу заједно створити нови модел рада у свету балета. Бити слободан и осећати се тако је оно чему тежим и што желим за све људе. Сви уметници би морали да се осећају слободно у свом изражавању. Планирам и турнеју са тимом који ме окружује – каже наш саговорник, који је од 2016. држављанин Србије, у којој је основао и Фондацију „Сергеј Полуњин” са циљем да промовише балет и игру најширој публици, одајући почаст класичном балету, али уводећи и савремени израз у интерпретацију.
– Србија и српски народ су ми били велика подршка и један од мојих циљева јесте да балет приближим широким масама. Све што радим у Србији усмерено је ка промоцији балета путем креирања нових продукција. Деца ће бити велики део мисије моје фондације, спонзорство и градња нових школа плеса за талентовану децу је оно што желим да остварим – истиче Полуњин.
