Многи то не знају, али ИКЕА је још почетком деведесетих започела своје пословање у Србији. Веома успешан почетак био је, нажалост, прекинут познатим догађајима који су обележили тај период. Као један од првих запослених, био сам врло поносан на чињеницу да је млади тим који је тада радио у малој продавници ИКЕА у близини хотела „Хајат” у Београду успео да постави рекорд у продаји по метру квадратном, који је тек после 10 година оборила нека друга робна кућа ИКЕА. Зато сам се с огромним ентузијазмом пре осам година вратио у Србију, када је ИКЕА одлучила да овде поново отвори тржиште. Било је то време у којем се осећао ентузијазам на овим просторима, те смо и ми сматрали да је време да Србија опет постане део наше глобалне мреже. Одмах после првих обећања представника државних органа почели смо да запошљавамо људе у Београду у очекивању да ће се инвестиција брзо реализовати. Али није све ишло баш глатко. Комбинација несавршене администрације на свим нивоима у Србији, обећања која се нису испуњавала, али и грешке компаније ИКЕА, која је навикла да та фамозна четири слова откључавају све капије света – довела је до тога да је процес отварања прве робне куће у Београду трајао много дуже него што смо очекивали.
Али, када се дође до успешног завршетка, онда је лакше не гледати на све негативно. Ми у компанији ИКЕА данас хоћемо да верујемо да су сви изазови кроз које смо прошли део једног сазревања, те да смо и ми и Србија научили много из нашег случаја. Ми смо научили да у Србији треба имати више стрпљења него у неким другим срединама у којима радимо и сигурно је да ћемо у активностима у вези са ширењем нашег посла бити много спремнији на нове изазове.
Истовремено, сигурни смо да је и Србија стекла корисно искуство и да ће знати како да ефикасније делује у будућим случајевима рада с великим инвеститорима. Ми и даље верујемо у дугорочну стабилност Србије и региона, у комерцијалну исплативост инвестирања; верујемо у продуктивност и иновативност домаће радне снаге. Србија је занимљиво тржиште, земља са много квалитета и требало би да своје предности користи у служби привредног развоја. Ми смо сведоци да се пословни амбијент у Србији мења на боље и то је веома важан корак напред.
Већина проблема с којима смо се суочавали била је, у ствари, лако решива: требало је само поједноставити и скратити процедуру, запослени у јавним службама треба да буду ангажованији, отворенији и доступнији странкама. Најчешћи камен спотицања представљају дуги и компликовани административни поступци у катастру, у јавним предузећима и јединицама локалне управе, који се своде на многобројне дописе и састанке ради решавања појединих проблема, који најчешће и нису толико компликовани. Као што је то случај у високо развијеним земљама, треба поједноставити процедуру, поштовати системска решења и водити рачуна о суштини, а не о форми. Прописи који су на снази често се тешко примењују или њихово тумачење варира од институције до институције, понекад чак и у различитим одељењима исте службе. Инвеститор мора да шета од шалтера до шалтера, покушавајући да сам усклади процедуру која је понекад неразумљива и врло компликована. Од крупнијих проблема, недостатак урбанистичке сређености и инфраструктуре најчешће спречавају брзи долазак страних фирми у Србију. Од инвеститора се очекује да сам усклади све те услове, због чега се често губи време и повећавају трошкови. Нови Закон о планирању и изградњи је многе од ових проблема елиминисао, али би било добро да се на томе не стане, јер у контексту глобалне мобилности капитала унапређење пословног амбијента представља стални процес. За инвеститора је од круцијалне важности да постоји поуздан и транспарентан правни оквир који му омогућава да планира време и трошкове.
Да бисмо превазишли проблеме, а посебно имајући у виду вредност наше почетне инвестиције од 70 милиона евра, с највишим државним инстанцама смо усагласили посебан приступ за пројекат у Београду. То је, наиме, пилот пројекат за обједињавање државних служби и формирање посебне радне групе коју чине искусни стручњаци чији је допринос ефикасном и успешном раду био немерљив.
Током реализације пилот пројекта у почетку смо се суочили с многим неспоразумима и проблемима, пре свега системске природе. Али, веће ангажовање државног апарата и максимална подршка свих били су кључ за успешно привођење крају нашег првог инвестиционог подухвата у Београду. Мислим да овакав приступ треба да постане системско решење и да се примењује и убудуће. Уверени смо да ће то помоћи не само инвеститорима него и запосленима у државном апарату, преоптерећеним послом и обавезама. Превагу на тасу приликом одлучивања о новим инвестицијама донеће пре свега одговорни и компетентни руководиоци у различитим државним органима. Они би, према нашем мишљењу, требало још брже да се модернизују и угледају на менаџере у приватном сектору и да више користе искуства других земаља.
ИКЕА после десетак година успешно отвара капије Србији. На излазу из Београда на аутопуту ка Нишу, код Бубањ потока, у току 2017. године требало би да примимо прве купце у наш продајни центар. Надамо се да ће то бити само почетак пословања компаније ИКЕА у Србији.
Регионални директор за развој компаније ИКЕА за југоисточну Европу
