Novosti online

Индустрија против пореза на „шећер”

Ни месец дана пошто се Велика Британија придружила земљама које уводе порез на зашећерене напитке како би смањила распрострањеност гојазности и болести које се повезују са нездравом исхраном, бес и критике индустрије пића не јењавају. Осим што су овакву одлуку назвали „парчетом политичког позоришта“, произвођачи прогнозирају да овакве мере могу да утичу само на смањење радних места у овој индустрији, а не на смањење гојазности. Очекивано, преносе британски медији, тврдећи како је много битније да ли ће ове мере и колико утицати на поражавајућу здравствену слику нације. Износ пореза на слатке напитке још није утврђен, а активисти и промотори здравог живота се надају да ће то бити 20 процената. Они такође замерају што ће ова одлука ступити на снагу тек за две године

Према званичним подацима из 2015. године, у Британији је 28 одсто деце, узраста од две до 15 година, имало прекомерну тежину или је било гојазно, као и 61,9 одсто одраслих. Не само да је, према овој статистици, најгора у Европи него Велика Британија бележи и податак да болести повезане са гојазношћу сваке године економију коштају 27 милиона фунти.

Како је пренео британски „Гардијан”, поједини произвођачи су чак закључили да таксе имају мали утицај у потрошњи шећера и калорија, док много више утичу на буџет потрошача.

Генерални директор Британског удружења безалкохолних пића Гејвин Партингтон изјавио је како је апсурдно повећавати порез за ову индустрију за коју наводи да је од 2012. смањила количину шећера у производима за 13,6 одсто.

Међутим, повећања цена нездравих производа и те како могу да имају значајну улогу у смањењу проблема гојазности. Према једном америчком истраживању, навике у исхрани могу лако да се промене једноставним ударцем по џепу. Спровели су једноставан експеримент тако што су женама дали свега 22 долара да купе намирнице и сугерисали им да је фрижидер празан и да набаве оно што сматрају најпотребнијим за своју породицу. Понудили су им 30 здравих и 30 производа из категорије брза храна (пржено, грицкалице, полуготова јела, газирана пића…). Првог дана подигли су цене воћа, поврћа и млека… и у корпама су се зачас нашли ови други производи. А када су другог дана урадили обрнуто, жене су куповале искључиво нискокалоричне намирнице. Ово је показатељ да би, уколико постоји воља да се пореском политиком боре против лоше исхране и проблема са гојазношћу, државе то лако могу и да учине.

Протест ланаца брзе хране

Пионир у увођењу такса на слатка пића је, да подсетимо, Финска, која се на овај корак одлучила још четрдесетих година прошлог века, а Данска је увела таксу на „кока-колу” 1953. године. Разлог, међутим, није био здравствени, него да би се заштитила локална индустрија пива. Та такса је укинута 1. јануара 2014. године. Ради здравља таксе су уведене у Француској 2012. док ће Јужноафричка Република увести таксу у априлу 2017. У Француској је такса у 2014. донела 309 милиона евра, а према подацима министарства финансија те земље рачуна се на исти износ и у 2016. години. У Мексику је уведен порез од 10 одсто, а продаја је опала за 12 процената. Друге земље су безуспешно покушавале да уведу овакве мере, попут Румуније у којој је ова такса уведена 2010. али је влада брзо одустала од ње пре свега због противљења ланаца брзе хране.

Пример је и Мексико где је порез уведен 2014. године у оквиру стратегије владе о побољшању здравља једне од најдебљих нација на свету (гојазно је 70 одсто одраслих и 34 одсто деце). Нови намет је обухватио зашећерену храну и пића чија је потрошња знатно повећана у протекле две деценије. У првој години, након што је уведен порез по литру безалкохолног пића у износу од једног пезоса (0,07 долара) због чега су и цене у радњама порасле, потрошачи су у просеку месечно куповали 12 одсто мање ових производа. Истовремено за четири процента је порасла потрошња пића која нису била оптерећена тим порезом, попут флаширане воде.

Критичари оваквих мера истичу да су потребна свеобухватнија истраживања како би се установили прави ефекти таквих потеза на побољшање јавног здравља. Према студији из 2012. године, чији је наручилац била Европска комисија, дошло се до података да порези на храну, истина, смањују потрошњу производа који су њима оптерећени. Међутим, негативне последице су да потрошачи ипак проналазе пут до омиљених нездравих напитака и уместо скупих почну да купују јефтиније брендове (углавном приватне робне марке).

Последње истраживање о здрављу становника Србије, које је спровео Институт за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут” 2013. године, показало је да је међу децом и младима узраста од седам до 14 година просечан индекс телесне масе износио готово 19, што је више од вредности која је утврђена 2006. године (18,56). У односу на последње истраживање, најуочљивији је пораст заступљености гојазне деце и младих – 13,7 одсто у поређењу са 8,5 процената, колико је забележено 2006. године.

Према неким информацијама Србија ће се прикључити глобалној стратегији смањења шећера у храни. Она већ преко својих представника активно учествује у доношењу препорука о могућностима редукције шћера у храни. Ипак, још је незахвално говорити о томе колико смо далеко од одлуке да се и у нашој малопродаји ускоро нађу опорезовани безалкохолни напици.

Link Izvora

Klikni za komentar

Odgovori

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Na Vrh