Од компликација грипа у Србији је ове године преминуло шесторо људи, а само протеклих дана вирус је у Нишу однео две жртве. На десетине пацијената овог тренутка налази се у болницама и прикључени су на респираторе, односно на „вештачка плућа”. Међутим, надлежни тврде да ситуација није алармантна и да сваке године на овим просторима грип однесе од пет до 37 живота, зависно од тога да ли је забележена епидемија или не.
Судећи по бројкама из других држава, ситуација је далеко гора у земљама у окружењу. У Хрватској је ове године грип однео 55 људи, у Босни и Херцеговини 22, а у суседној Румунији су чак 72 особе преминуле од последица грипа, саопштио је Државни институт за јавно здравље. Процењује се да сваке сезоне од компликација које је изазвао овај вирус премине 290.000 до 650.000 људи широм света, док је само у САД 7,2 одсто свих смртних исхода било због грипа. У овој сезони у САД су до сада умрла 24 детета, а подаци показују да сваке године живот због грипа изгуби од 40.000 до 100.000 особа. У Европи је ове године највише људи умрло због кобног вируса у Великој Британији – 131 особа.
Већина преминулих није била вакцинисана против грипа, а већ је имала неку хроничну болест. Али, чињеница је да овај вирус, који многи сматрају безазленом појавом, може да буде кобан и за потпуно здраве људе. Поред деце узраста од шест месеци до пет година и старијих од 65 година, највећи ризик од компликација имају труднице, здравствени радници и људи који болују од одређених хроничних болести, као што су сида, астма, кардиоваскуларне болести и обољења плућа.
Највећи притисак оболелих са тешким компликацијама трпе велике клинике. Тако је на Клиници за инфективне и тропске болести Клиничког центра Србије тренутно хоспитализован 21 пацијент, од којих је код осам потврђено присуство грипа, а код њих 13 сумња се на постојање овог вируса. Двоје људи, који су старији од 60 година, прикључено је на респиратор.
– Грип може да изазове озбиљне респираторне компликације, од којих је најопасније акутно отказивање рада плућа. Код таквог стања смртност је 50 одсто. Пацијенти морају да се ставе на респиратор и не може да се предвиди ток стања. Углавном се све дешава у року од четири, пет дана. Могу пацијенти и дуже да буду на „вештачким плућима”, али није захвално давати прогнозе за опоравак. Мање компликације су акутни бронхитис и упала плућа – појашњава пулмолог др Татјана Радосављевић.
И инфектолог проф. др Драган Делић каже да би пацијенти који су на респиратору због компликације грипа требало да се „поврате” у року од неколико, па до десетак дана, а да лекарима није изненађење када оболе и млади људи.
– И потпуно здраве и младе особе могу да добију малигне форме инфективне болести због јаког имуног одговора – додаје др Делић.
По броју умрлих, грип се налази на првом месту од свих заразних болести у Европи, јер од њега оболи више људи него сви који имају дијагнозе туберкулозе, сиде и пнеумокока. То је зато што се грип лако преноси удисањем честица вируса које се шире ваздухом кад инфицирана особа у близини кија или кашље, додиром са зараженом или оболелом особом, али и пипањем заражених предмета и површина. Симптоми су нагло настала висока телесна температура, главобоља, бол у мишићима и зглобовима, умор, малаксалост, кашаљ, а понекад се пацијенти жале и на мучнину, повраћање, дијареју. Оболели треба да одлеже око седам дана, али треба знати да када симптоми прођу човек данима може осећати исцрпљеност организма. Важно је да, док лежи, узима топле напитке попут чајева, да једе пилећу супу, воће и поврће. Дозвољени су лекови за снижавање повишене температуре, а антибиотици не, јер они не делују на вирусе.
Двоструко више оболелих у Београду
Подаци Градског завода за јавно здравље у Београду, закључно са 3. фебруаром, показују да је протекле недеље двоструко више пацијената са клиничком сликом грипа потражило помоћ лекара у домовима здравља, тачније 495 људи, у односу на седмицу раније. Акутне респираторне инфекције имало је 18.626 особа, што је повећање од 13,83 одсто у поређењу са недељом раније. Симптоме попут кијања, кашљања, малаксалости имало је највише радно активно становништво од 20. до 64. године (6.606), као и деца узраста од пет до 19 година (6.309).
– Активност грипа у европском региону у већини земаља се налази на средњем нивоу. Висок ниво је у Румунији, Бугарској, Грчкој, Босни и Херцеговини, Турској, где су потврђена оба подтипа вируса АХ3Н2 и АХ1Н1, као и тип Б. Доминира такозвани свињски грип. У Београду, где је против грипа вакцинисана 53.471 особа, бележи се и даље ниска активност грипа. Мислимо да ће број стагнирати све док су деца на школском распусту – истичу у Градском заводу за јавно здравље.
Често прање руку као заштита
Лекари истичу да је најбоља превенција вакцинација, а будући да је сада вирус најактивнији, треба обратити пажњу на одржавање личне хигијене. То значи да је неопходно често прање руку, избегавање контакта са оболелом особом, умерено бављење физичким активностима, редовно проветравање просторија, избегавање боравка у затвореним просторима са много људи. Особа када кија, то треба да уради тако што ће кинути у лакат, а не да том приликом користи стално исту марамицу. Особе које се возе у градском превозу не треба руком којом су се држале за шипку да додирују нос, уста, очи, јер се вирус преноси и додиром и капљичним путем.