Na otvaranju drugog dana Kopaonik biznis foruma, ministar energetike rudarstva Aleksandar Antić najavio je da su pokrenute velike investicije u energetici i da će Srbija do 2020. dobiti nove energetske objekte ukupne snage od 1.000 megavata struje.
„Do 2020. imaćemo novih 1.000 megavata na mreži, što su značajni projekti koji će kapitalno uticati na sigurnost naše energetike u dugom nizu godina. Do kraja marta ministarstvo će imati konačnu investicionu odluku za proširenje kapaciteta gasnog skladišta Banatski dvor sa 450 miliona kubika na 750 miliona do milijadu kubika. Biće povećana eksploataciona mogućnost Banatskog dvora sa četiri miliona kubika na 10 miliona kubika dnevno, a to je veoma znacajno za energetsku stabilnost Srbije.
Antić je istakao da je sada više od tri milijarde evra u investicionom ciklusu u energetskom sektoru i da se sprovodi agresivna investiciona politika.
„To je najveći investicioni ciklus u energetici više od 30 godina“.
Ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Zoran Đorđević izjavio je da je naplata doprinosa veća od planiranog iznosa i ukoliko se nastavi ovakav trend do kraja godine dotacije iz budžeta za isplatu penzija biće manje.
„Do 13. februara naplaćeno je 2,9 milijardi dinara doprinosa više od planiranog iznosa i u tom periodu manje je transferisano iz budžeta za 6,19 milijardi dinara. Ako se nastavi ovakav trend naplate doprinosa realno je očekivati još veće smanjenje dotacija iz budžeta“.
Na plenarnoj sesiji o infrastrukturi i investicionim multiplikatorima ministar Đorđević je naglasio da je ministarstvo posebno fokusirano na četiri oblasti, a to su zapošljavanje, penzije, normativi, inspektorat – suzbijanje rada na crno. I ove godine zadržane su mere aktivne politike zapošljavanja, posebno teško zapošljivih kategorija, kao i mere unapređenja radne snage kroz razne obuke.
Đorđević je najavio i izmene i dopune nekoliko zakona, ali i izradu novih – Zakon o radu, Zakon o upućivanju zaposlenih na privremeni rad u inostranstvo, Zakon o socijalnim preduzećima, Zakon o socijalnim kartama.
Mastercard iznenađenje
Magnus Lindkvist, futurolog, učestvovao je na jubilarnom XXV Kopaonik biznis forumu i istakao da budućnost počinje kada se rešite svih starih ideja, dogmi, zastarelog i prevaziđenog znanja, kao i da ne treba težiti konkurenciji, takmičiti se već treba stvarati ono što nije izmišljeno.
“Ako želite da zaposlite ljude morate da im pružite smisao, da kreirate. Znam da imate sjajan noćni život u Srbiji, ali hoću da vidim smisao iza svega toga. Tehnologija dobro predviđa budućnost. Ako se fokusiramo na tehnologiju, postoje nagoveštaji kako se mi kao ljudi menjamo. Danas imamo jako puno mogućnosti da živimo dobro za recimo 30-tak evra. Možemo za deset evra da dobijemo muziku koju ćemo neograničeno da slušamo, za još 20-tak Netflix, a ukoliko na vreme rezervišemo kartu, možemo negde jeftinije da otputujemo”.
Restrukturiranje državnih preduzeća – da li je ostvareni napredak dovoljan
Na panelu na temu restrukturiranja državnih preduzeća, Stiven Ndegva, šef Kancelarije Svetske banke u Srbiji istakao je da je EPS na dobrom putu reorganizacije, kao i da je predviđeno da do kraja 2019. iz te kompanije ode ukupno 5.000 radnika.
„Promene idu u pravom pravcu, ali moramo da ubrzamo ceo taj proces. Potrebno je još poraditi na izlasku kompanija na berzu. Dobar primer reformi je i železnički sektor u Srbiji, godišnje uštede za državu zahvaljujući tome su 30 miliona evra, dok je naplata struje u EPS-u bila oko 50 dosto, dok je sada oko 90 odsto“.
Direktor EBRD za Srbiju Daniel Berg objasnio je da je restrukturiranje držanih preduzeća dugoročan proces i da to nije lako obaviti.
„Znamo da moramo da nastavimo sa reformama. Ne možemo da uradimo sve u jednom koraku. To jeste proces. Vlada Srbije je stavila do znanja da korak po korak može da se nastavi sa reformama. Naravno da bi mi voleli da sve ovo ide brže. Dobro rešenje za državna preduzeća su koncesije za koje kaže da će ih u Srbiji biti dve – Aerodrom Beograd i Deponija u Vinči“.
Elektroprivreda Srbije je pokrenula velike investicije i na kraju procesa reformi 2020. godine tom preduzeću biće potrebno još proizvodnih radnika – zaključak je Tatjane Pavlović, izvršne direktorke za poslove finansija.
Vladimir Vučković, član Fiskalnog saveta istakao je da EPS ima dobre rezultate, smanjen je broj zaposlenih za 10 odsto i povećana je naplata, ali se to još uvek ne vidi dovoljno u finansijskim rezultatima.
„Država mora da prelomi i da državna preduzeća koja ne mogu da izmiruju svoje obaveze, a za koje nema zainteresovanih kupaca, idu u stečaj. Ne mora da se desi nešto strašno ako preduzeće ode u stečaj. Ta preduzeća nisu u stanju da plaćaju obaveze“
Infrastrukturna agenda
Na panelu na temu infrastrukturne agende, Dubravka Negre, šefica kancelarije Evropske investicione banke za Zapadni Balkan naglasila je da je neophodno da se zemlje regiona povežu međusobno, kao i sa ostatkom Evrope jer će koridori pomoći bržem ekonomskom razvoju, ali i političkoj stabilnosti.
“Ukoliko bi doslo do investicionog ulaganja procenjuje se da bi u narednih 15 godina rast bio povećan za jedan procentni poen i otvorilo bi se 200.000 radnih mesta. Neophodno je da se region poveže u okviru sebe, samim tim sa ostatkom Evrope, ali i drugim delovima sveta”.
Govoreći o infrastrukturnim projektima na Zapadnom Balkanu, ona je navela da je dostupnost evropskih fondova povećan od 2014. godine, odnosno od Berlinskog procesa, kada je iz političkih i ekonomskih razloga zaključeno da region treba da se poveže.
“Očekujem da će se taj trend nastaviti. Evropska unija će manje ulagati u Tursku i jedan deo tih sredstava će biti dostupan ovom regionu. Zapadni Balkan treba da iskoristi taj momenat i da bude spreman da pripremi i impelementira te projekte”.
Društvo bez novca: perspektiva bankarskog sektora
Na panelu posvećenom perspektivi bankarskog sektora istaknuto je da banke nude mnoštvo aplikacija za bezgotovinska plaćanja, ali, ipak, Srbija sporo postaje bezgotovinsko društvo budući da se 80 odsto transakcija i dalje obavlja u kešu.
Draginja Đurić, predsednica Izvršnog odbora Banka Intesa istakla je da je svim bankama keš prilično skup i da bi sve one vrlo rado zamenile gotovinu i prešle na bezgotovinsko plaćanje, čime bi doprinele suzbijanju korupcije i smanjenju udela sive ekonomije u BDP-u.
„U Srbiji danas postoji 7,2 miliona platnih kartica, od čega se koristi samo 55 odsto. Bankarski sistem u Srbiji nosilac je inovativnih rešenja, visoko je likvidan, solventan, visoko kapitalizovan i usaglašen kako sa propisima NBS tako i sa propisima ECB, i pod nadzorom je više strana – supervizora, revizora van banke, i internih revizora“, istakla je Đurić.
Generalni direktor Masterkarda za Balkan Artur Turemka je izneo podatak da se 80 odsto transakcija u Srbiji obavlja gotovinski, a da bi rast bezgotovinskog načina plaćanja uticao na povećanje BDP-a.
„U budućnosti ljudima neće biti potrebne banke, već bankarstvo, i da će banke u perspektivi praktično postati tehnološke kompanije“.
Predsednik Upravnog odbora Sosijete Ženeral banke Srbija Goran Pitić izjavio je da banke više ne mogu da posluju po zastarelim modelima, da moraju da promene načine razmišljanja i da odgovore na zahteve novog potrošača.
Predsednica Izvršnog odbora AIK Banke Jelena Galić kaže da digitalni novac postaje sledeći korak i osnova uvođenja koncepta bezgotovinskog društva.
Slavica Pavlović, predsednica Izvršnog odbora Eurobanke, složila se sa tim da se u Srbiji oko 70 odsto transakcija obavlja u gotovini i izdvojila je podatak da je visok procenat plaćanja u kešu prisutan i u pojedinim evropskim zemljama poput Italije.
Izvršna direktorka Sberbanke Srbija, Marijana Vasuilesku naglasila je da među klijentima banaka ima sve više milenijalaca i da banke treba da osluškuju i prate njihove potrebe kako bi im ponudile proizvode krojene u skladu sa njima.
Digitalizacija će potpuno preobraziti bankarsko poslovanje – zaključak je Mirka Španovića, zamenika predsednika Izvršnog odbora Adiko banke.
Kreativna industrija u Srbiji: Ideja kao najvrednija valuta
Učesnici panela na temu kreativne industrije složili su se da Srbija ima sve što joj treba kako bi kreativno brendirala svoje potencijale.
Suvlasnik Nju Momenta Lazar Sakan ocenio je da Beograd i Srbija imaju dušu i da je njihova lepota u tome.
Glumac i producent Dragan Bjelogrlić istakao je da se mogu praviti zanimljivi filmovi, ako se zaboravi na socijalne teme.
„Mislim da smo dugo grešili što smo naseli na priču da radimo socijalne teme, probleme tranzicije, a imamo mogućnost da pravimo vrlo zabavne filmove ako pozicioniramo Srbiju i Balkan kao Južnu Ameriku Evrope. Za dramsku radnju imamo sve elemente, od korupcije, kriminala, droge, biznisa, sprege sa politikom, vesele ljude koji vole da piju, da pucaju, a da li je to dobar brend za Srbiju, ne znam. Sigurno je da može da bude zanimljivo i gledano. To ljudi vole“.
Bjelogrlić očekuje i da će se na velikom platnu verovatno gledati ona vrsta filmova koji će se približavati video igricama, a da su se serije i igrani programi u mnogo čemu izjednačile sa filmom.
Branko Milutinović, suvlasnik i gereralni direktor Nordeusa naglasio je da imamo sve što nam treba, ali imamo problem sa tačkama dodira i kakva se percepcija kreira o nama.
“Imate onih prvih deset kilometara autoputa kada uđete u Srbiju iz Hrvatske i imate osećaj da ste iz najrazvijenijeg društva ušli u neku rupu. Ulazite u neki grad, kuće nemaju malter, a onda ulazite u jedinu metropolu u ovom delu, u jedan grad koji je najfenomenalniji. Ko god je bio u Beogradu, to je rekao. Treba ljudi da se naviknu da je zapravo sjajan. Onda odete u Zagreb, tamo je sve podšisano i novo i odjednom uđete u grad i zapravo ni ne znate da ste ušli u grad”, zaključio je Milutinović.
Hotelijerstvo u digitalnom okruženju
Digitalizacija ima sve veći prodor u turizam i hotelijerstvo i od ukupnog broja rezervacija 50 odsto se obavi putem interneta – istaknuto je na panelu na temu hotelijerstva u digitalnom okruženju.
Pomoćnica ministra za trgovinu, turizam i telekomunikacije Renata Pindžo naglasila je da je procena da će do 2020. godine biti oko 50 milijardi mobilnih uređaja razne vrste, kao i da će njihov broj nastaviti da raste.
„Digitalizacija u turizmu ne može ići zasebnim putem, kao i u ostalim oblastima digitalizacija ide pod ruku sa privrednim razvojem“. U Srbiji ima hotelskih lanaca koja imaju inovativna rešenja i mogu svetsko iskustvo u toj oblasti da prenesu u našu zemlju i pomognu digitalizaciju te industrije. Prodaja je možda i najslabija karika u razvoju, tu treba da izgradimo partnerski sa onima koji imaju međunarodno iskustvo po pitanju digitalnog razvoja“.