BEOGRAD – U dokumentu Kluba poslanika Socijaldemokratske partije u nemačkom parlamentu od Savezne vlade se traži da sledi tri glavna cilja kad je reč o pridruživanju regiona Zapadnog Balkana EU: da se unese novi zamah u taj proces pristupanja, da se poboljša privredni razvoj i da se jača demokratija i civilno društvo.
U dokumentu koji je predstavljen na skupu „Konsolidacije evropske ideje na Zapadnom Balkanu“ konstatuje se da jasna perspektiva za pristupanje regiona Zapadnog Balkane nestaje, a da je spremnost za reforme političkih elita pojedinih zemalja umanjena od 2003. godine, kad je svim državama regiona bila zagarantovana perspektiva pristupanja Uniji.
Navodi se da se 2015. godine Balkan nalazi pred velikim izazovima, kao što su korupcija, nepotizam, koji su u znatnoj meri prisutni u društvuma, zatim nerazjašnjena međudržavna pitanja, netransparentnost političkih odluka, manjkavost političkih sistema, teška privredna situacija.
„Ovi nesavladani izazovi ograničavaju stabilnost u regionu. Društveni mir je ugrožen, etnički konflikti bi takođe mogli ponovo da buknu. Ljudi na Zapadnom Balkanu gube veru u evropsku budućnost. Prevelik broj čak podleže dodvoravanju međunarodnog terorizma. U ovakvom stanju, Zapadni Balkan postaje žarište izbegličkih kretanja“, navodi se u dokumentu, uz napomenu da je međunarodna finansijska kriza snažno pogodila države Zapadnog Balkana.
Poslanici SPD-a ističu da je evropa zakazala kod raspada bivše Jugoslavije, ne sprečivši ratove devedesetih godina.
„Sad se obija o glavu to što u godinama nakon ratova nismo dovoljno odlučno podsticali i zalagali se za razvoj Zapadnog Balkana. EU je zato dužna da posebnu pažnju pokloni Zapadnom Balkanu“.
Kad je reč o novom zamahu u procesu pristupanja, u dokumentu se ističe da je potrebno dinamičnije oblikovati pristupne pregovore.
„Trebalo bi olakšati otvaranje pojedinih poglavlja, a da se pri tome ne ublažavaju postojeći uslovi za pristupanje“, navodi se u dokumentu.
Potrebno je, dodaje se, ožziveti pojedine pristupne procese sa zemljama regiona, a u tom cilju moraju se poslati jasni politički signali.
Takođe, kandidatima za pristup EU koji se nalaze pred posebnim preprekama treba pomoći u pronalazenju pragmatičnih rešenja, navodi se u dokumentu, a kao primer se navodi odnos Beograda i Prištine i spor Makedonije i Grčke oko imena.
U dokumentu se navodi da je važno podstaći regionalnu političku saradnju.
„Očekujemo jačanje međuregionalnih odnosa, vlade i parlamenata, unutar regiona. Kvalitetni konstruktivni odnosi između Srbije i Albanije igraju važnu ulogu za rešavanje pitanja južnog dela Zapadnog Balkana. Želimo ojačati sopstvene mogućnosti država u cilju razumevanja i rešavanja problema“, navodi se u dokumentu.
Takođe, navodi se da je potrebno podržati reformske snage u državma Zapadnog Balkana i uključiti partnere u EU.
U tom kontekstu posebno se ističu inicijative Berlinski proces i Plan Štajnmajer-Hamond za BiH.
Kad je reč o privrednom razvoju, potrebno je voditi borbu protiv korupcije, zaključiti konkretne mere za izgradnju infrastrukture, podsticati ulaganja, podsticati regionalnu privrednu saradnju, inovacije.
U dokumentu se navodi da privredni razvoj treba da služi ljudima i da je potrebno izgraditi moderne, strukovne obrazovne ustanove, kako bi se mladima otvorilo više perspektiva.
Navodi se da kao uzor može poslužiti nemački model dualnog stukovnog obrazovanja.
Takođe se ističe da EU treba da ostane glavni trgovinski partner Zapadnog Balkana.
Govoreći o trećem cilju jačanja demokratije i civilnog društva, poslanici SPD-a u Bundestagu ističu značaj demokratskih promena, podsticanja civilno-društvenih snaga, borbe protiv nacionalizma.
„Rastući nacionalizam je problem širom Evrope. On zbog secesionističkih ratova prošlosti pronalazi plodno tlo na Zapadnom Balkanu. S jedne strane nam je potrebna evropska strategija za borbu protiv nacionalizma, a s druge strane na Zapadnom Balkanu postupamo protiv nacionalizma ukoliko se zalažemo za jačanje demokratskih snaga za nezavisne kritičke medije, i za proces prerađivanja prošlosti“, navodi se u dokumentu.
U tekstu se govori i o tome da od država naslednica Jugoslavije treba tražiti da zajedno prerade prošlost i istu upišu u školske udžbenike.
Takođe se ukazuje na značaj podsticanja kulturne saradnje i podsticanje izgradnje Kancelarije za regionalnu saradnju mladih.
Skup su otvorili direktor beogradske kancelarije Fondacije Fridrih Ebert Hajnc Albert Hutmaher i predsednica beogradskog Fonda za političku izuzetnost Sonja Liht.
Liht je istakla da je dokument, koji je sastavila i usvojila SDP, predstavlja jedan novi trenutak u odnosima parlamenta Nemačke prema celom našem regionu.
Podsetila je da dosta dugo podsećanje na Solunsku deklaraciju iz 2003. je uglavnom dolazilo sa strane zemalja regiona, iako je to bio samit Evropske unije.
„Kao da je priča o tome da će ceo ovaj region biti jednog dana, i to u doglednoj budućnosti, deo zajednice evropskih država, polako ipak gura na neku marginu. Čini mi se da je ovaj tekst vratio Zapadni Balkan u fokus, što nije slučajno“, rekla je Liht.
Kako je objasnila, cele protekle godine bilo je očigledno da krize, koje jedna za drugom suočavaju EU i njene članice sa mnogim ozbiljnim pitanjima, u stvari vraćaju region Zapadnog Balkana na mapu.
„To je drugačije nego što bismo želeli, ali svakako ova ogromna migracija ponovo je podsetila Evropu i svet da se Balkan i dalje nalazi na raskrsnici i da, hteo-ne hteo, može i te kako da predstavlja i problem, a može i mora da bude deo rešavanja problema“, smatra Liht.
Predstavljanjem dokument SDP-a, ističe Liht, počinje novi krug razgovora kako zemlje Zapadnog Balkana mogu i moraju da učine na putu ka EU.
„Prvi deo teksta je analiza koja je oštra, jasna i korisna i govori šta je ono što moramo da učinimo ozbiljnije, odgovornije prema sebi, da bismo zaista učvrsitli naš put ka integraciji u jedinu zajednicu kojoj zaista stremimo i pripadamo i bez koje region ni svet ne bi bio isto što i danas“, rekla je Liht.
Prema Hutmaherovim rečima put ka Evropi, za njega i Fondaciju Fridrih Ebert, neće biti potpun ukoliko bude prepušten samo nacionalnim vladama i parlamentima, već on mora da uključi medije, stručnjake, civilno društvo…
„To je vrsta inkluzivnog pristupa. Naša misija je da olakšamo i omogućimo širi dijalog između relevantnih aktera u Srbiji i Evropi i ovakvim debatama želimo da unapredimo međusobno razumevanje“, rekao je Hutmaher.
Kako je istakao, to je i način da se nade zajedničko rešenje za sve izazove koji su pred nama, a koji mogu da izazovu novu nestabilnost u regionu i EU.
„Naslov skupa istovetan je naslovu dokumenta i to je zato da bi se podvukla politička posvećenost Nemačke i nemačkih socijaldemokrata u podršci zemljama Zapadnog Balkana na putu ka EU i da se pruži ruka pomoći kako da se unapredi i poboljša ekonomski razvoj i demokratija“, objasnio je Hutmaher.
Na skupu je poslanik Bundestaga Josip Juratović rekao da tekst koji će biti predstavljen jeste platforma kako da se EU postavi prema pitanjima i temama od značaja u regionu Zapadnog Balkana.
Prema njegovim rečima, regionalna saradnja i ekonomski razvoj su važni za region, ali ono na čemu se posebno mora raditi jeste ponovna izgradnja poverenja i vere u budućnost.
Juratović kaže da je za proces ubrzavanja evrointegracija važno uključivanje svih elemenata društva, a posebno jaka parlamentarna saradnja i podržavanje reformskih snaga.
Kad je reč privrednom razvoju, istakao je on, razumno je sprovoditi reforme ne samo kroz zakonodavstvo, već i u praksi, ali ono što je najvažnije jeste da će morati da se menja svest u društvu.
„To je poseban izazov za region Zapadnog Balkana – da se menja društvo i njegov mentalitet“, rekao je Juratović.
Kako je naveo, on se zalagao da se pored poglavlja 35 ostvori i poglavlje 32 o finansijskoj kontroli, ali je naglasio da se neumorno mora raditi na poglavljima 23 i 24.
„Ništa se ne može raditi na uštrb ljudskih prava“, rekao je on.
Juratović kaže da se regionalna saradnja mora graditi na poverenju i podseća da države regiona još uvek razmišljaju o tome da su jedni dobili, a drugi izgubili.
„Još uvek se ne distanciraju od toga da je put ka homogoneim nacijama ispravan. Društvo kolektivnih interesa samo vodi u propast, u cilju poverenja potrebno je rašcistiti sa prošlošću. Treba da se zapitamo kakvi želimo u EU, ovakvi kakvi smo 25 godina nećemo uspeti u tome“, rekao je on.
Govoreći o privrednom razvoju i budućim investicijama, Juratović je rekao da je i na tom planu važna regionalna saradnja i širenje tržista, jer nijedan investitor neće ulagati u tržište koje je tek malo veće od nekog evropskog grada.
„Investitora ne zanima istorija. Treba mu stabilno društvo u sistemu i što šire tržište, vladavina prava i obrazovana radna snaga“, zaključio je on.
Među govornicima su i predstavnici državnih institucija, poput šefice tima za pridruživanje Srbije EU Tanje Miščević, organizacija civilnog društva, i analitičari iz Srbije, Albanije, Crne Gore, Bosne i Hercegovine, Makedonije i Hrvatske.
Na skupu učestvuju i poslanik nemačkog Bundestaga iz redova SPD-a Metin Hakverdi, poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković, direktor albanskog Medijskog instituta Remzi Lani, bivša crnogorska ministarka za evropske integracije Gordana Đurović i ostali.
Skup su pratili i brojni ambasadori među kojima i ambasador Nemačke u Srbiji Aksel Ditman.
SONJA LIHT
LIHT I HUTMAHER
TANJA MISCEVIC
SONJA LIHT
LIHT I HUTMAHER
UCESNICI SKUPA
UCESNICI SKUPA
UCESNICI SKUPA
