Урадићу све што могу да смањим листе чекања на прегледе, да медицинари који вредно раде буду адекватно награђени и да установа добије проширење капацитета, које је неопходно због великог броја пацијената. Овим речима у разговору за „Политику” проф. др Даница Грујичић, неурохирург са Клинике за неурохирургију Клиничког центра Србије, открива своје прве планове за „довођење у ред” Института за онкологију и радиологију Србије, установе чији је в. д. директора постала.
Професорка Грујичић истиче да је Институт установа са којом тесно сарађује већ дуже од три деценије и да га не доживљава као туђу кућу, а да је са многим лекарима коју ту раде сарађивала и да има лепо искуство са њима. За проф. др Радана Џодића, који се до сада налазио на челу установе, има само речи хвале, јер сматра да је урадио много лепих ствари за клинику и да је заслужан за стварање добре атмосфере у овом колективу.
– Зграда Института је стара, потиче из 1939. године и не сме да се надзиђује. Постоји план да се догради нових 2.000 квадратних метара, што значи да би се зграда „ширила” ка згради патологије или медицини рада. Осим тога, требало би урадити све како би се олакшао боравак пацијентима који долазе на лечење. Није лако када видите да на десетине кревета имате три, четири тоалета – истиче др Грујичић.
Задовољна је што је ова установа добила четири савремена апарата за зрачење, али један од следећих корака требало би да буде борба за набавку савремених лекова, при чему истиче да се мора гледати да ли су скупи лекови ефикаснији за пацијенте.
– Позвана сам да дођем на чело Института и својим ауторитетом помогнем да се неке ствари промене. Очекујем да ћу имати добар тим људи и да ће ми они у томе помоћи. Мислим да састанке конзилијума треба организовати мало другачије, јер је помало застрашујуће када се виде гужве у ходницима испред врата ординација. Исто тако мислим да у лечење онколошких болесника треба да се укључе у Београду и Клиничко-болнички центар „Др Драгиша Мишовић” и „Звездара”. Јер, када су Земунска болница и КБЦ „Бежанијска коса” могли то да постигну, могу и они. Важно је и да се оснажи радијациона терапија. Некоме ће моје идеје да се допадну, некоме не, али, најважније је да пацијенти буду стављени у први план – додаје наша саговорница.
Иако је пред њом тежак посао руковођења једном од најзначајнијих здравствених установа у земљи, др Грујичић не намерава да се одрекне онколошке хирургије. И даље ће наставити да оперише туморе на мозгу у КЦС-у, јер је уверена да добром организацијом човек све може да постигне. Поносна је на двоје младих људи које је претходних година обучавала свом послу и који сада могу самостално да оперишу тешке случајеве. Иако ће радити на два места, мисли да јој припада само плата коју већ прима, али то ће већ све бити регулисано како закон налаже.
– Пре десетак година сам се запитала шта ће бити када добри стручњаци оду у пензију. Ко ће да их наследи? Због тога сам кренула у обуку младих људи који ће наставити нашим стопама. Осим тога, средом ћу и даље примати пацијенте на амбулантне прегледе, а Фондацију „Заједно за младе проф. др Данице Грујичић” водиће млади људи пред којима је будућност. Ја сам само ту као неко коме се верује да ће сакупљени новац отићи коме је потребан. Млади људи су будућност и срећна сам што су недавно сакупили 10.000 евра да помогну српски живаљ на Космету – каже др Грујичић.
Један од приоритета за нашу саговорницу биће и набавка апарата „протон бим”, који се сматра убицом тумора. Тај уређај не би се налазио у Институту за онкологију, већ у новој згради КЦС-а, која је у изградњи. Уређај је вредан око 35 милиона евра, омогућава зрачење протонима и спада у домен радиотерапије. Битан је јер прецизно уништава само болесно ткиво, а не зрачи околно које је здраво.
Богата биографија
Министарство здравља предложило је др Даницу Грујичић на место директора Института за онкологију и радиологију Србије јер су сматрали да је то најбоље решење с обзиром на њену посвећеност послу и ангажованост на увођењу нових технологија у лечење оболелих од карцинома, пре свега малигних тумора мозга, или метастаза тумора других органа на мозак, на чију је иницијативу држава купила гама и сајбер нож за КЦС. Рођена је у Ужицу 1959. године, а средњу школу завршила је у Москви. Студије медицине започела је управо у том граду, али их је, ипак, завршила у Београду, са просечном оценом 9,60. Магистрирала је 1987. године и докторирала 1996. године на Медицинском факултету у Београду. Од 1984. године запослена је на Клиници за неурохирургију КЦС-а, где је 2007. постала начелница Одељења за неуроонкологију. Објавила је више од 250 научних радова, поглавља и монографија. Чланица је Удружења неурохирурга Србије, Српског лекарског друштва и Европске асоцијације неурохируршких друштава.
