• BG

    Инвалиди рада у Сенти – пример позитивног става према себи, свету и животу

     

    Већина читалаца, верујемо, није имала прилике да посети Сенту, те свој чланак почињемо неколиким реченицама о овом бачком месту.

    Сента је један од најстаријих градова у Војводини; први пут се помиње почетком тринаестог века. Насеље је настало на месту где се, скелом, прелазило преко Тисе.

    Вероватно најважнији тренутак у историји Сенте је 11. септембар 1697. године, када се одиграла битка код Сенте. Еуген Савојски је овде зауставио Турке и спасио Беч, а за Сенту, од тада, зна сва Европа.

    За време Потиско-поморишке војне границе, Сента је српско насеље. И данас се велика православна црква налази у центру града.

    Срби, половином осамнаестог века, великим делом одлазе у Русију (данас Украјина, укључујући и побуњене области), а у Сенту долазе, у већем броју, Мађари, Словаци, Немци и Јевреји.

    Историја ни касније није имала миран ток, тако да Јевреји и Немци углавном одлазе, а насељавају се колонисти из Херцеговине, Црне Горе и других крајева. Сента је, данас, највеће насељено место у Србији већински насељено припадницима мађарске националне мањине.

    И у наше време, миграције становника Сенте и околине су врло изражене. Много Сенћана је, последњих година, дошло до мађарског пасоша и упутило се на рад и живот у богате земље Европске уније.

    Развој града у прошлости је оставио данас јасно видљиве трагове. Сента има изглед врло лепог старинског града, пуног грађевина са свршетка претпрошлог и почетка прошлог века. Нарочито се истичу лепотом Градска кућа и Ватрогасни дом. Широке праве улице, пуно зеленила, кеј поред Тисе – одлике правог европског града.

     

    Но, да се вратимо теми, инвалидима рада у Сенти. Наш саговорник је Хорват Ласло из Сенте, председник Општинске организације инвалида рада у Сенти. Господин Хорват, сада већ у седамдесет шестој години живота, радни век је провео у трговини намештајем у Сенти. Када је већ био у пензији, сустигло га је професионално обољење, тако да се креће уз помоћ штаке. Међутим, зачудићете се шта су Општинска организација инвалида рада у Сенти и њен председник све успели да ураде.

    Господине председниче, када је основана ваша Организација? Ко су били оснивачи?

    Савез инвалида рада је основан у бившој Југославији, почетком осамдесетих година прошлог века. Прво је основана савезна организација, па републичке и покрајинске и, напослетку, општинске организације.

    Од почетка, у Организацију су се учлањивали инвалиди рада са одговарајуће територије.

    Колико чланова има организација инвалида рада у Сенти? Ко су чланови и одакле су?

    Имамо око четиристо чланова, и тај број се није значајније мењао протеклих година. Чланови су из Сенте и других места у Општини Сента, али и из околних општина, у којима не постоје слична удружења – из Новог Кнежевца, Чоке и других.

    Иначе, приметно је да, како време протиче, све мањи број људи добија статус инвалида рада.

    Који су циљеви Организације инвалида рада?

    Укратко речено, Организација инвалида рада организује живот својих чланова.

    Шта је Организација инвалида рада, до сада, постигла у свом раду?

    Обезбеђујемо, већ годинама, снабдевање својих чланова огревом по повољним условима, као и снабдевање смрзнутим намерницама и свежим месом, у сарадњи с локалним добављачима.

    Стално уприличујемо различита дружења и прославе. Славимо све празнике, укључујући и верске по оба календара, славимо Петровдан као славу Организације, 29. новембра организујемо свињокољ… Нашим члановима је на располагању сала с намештајем и прибором за организовање прослава за стотину гостију.

    Имамо спортску секцију и гастрономску секцију, као и врло успешну сликарску секцију. Наши чланови су насликали преко стотину слика, а одржавали смо и изложбе слика.

    Које задатке сте поставили себи у будућем раду?

    Градимо одмаралиште за своје чланове.

    Стварно?

    Поред Тисе, на око три километара од града, налази се викенд насеље Халас Чарда. У насељу смо добили плац од четири и по ара на коме смо започели изградњу одмаралишта на три нивоа.

    Сами смо уредили простор и, највећим делом, сами изводимо радове. Наши чланови, делимично радно способни, раде на градилишту. Грађевински материјал обезбеђујемо тако што рушимо, где је то потребно, старе зграде. Већ смо превезли циглу и цреп који су нам потребни.

    Да ли сарађујете с државним органима и како? Да ли сте задовољни сарадњом?

    Савез инвалида рада Војводине и Савез инвалида рада Србије, чији смо ми члан, добијају новац из државног и покрајинског буџета, од чега се, делом, финансира и наш рад.

    Иначе, поменућу сада да нам је материјално највише помогла овдашња фабрика дувана „Јапан табако“. Од њих смо добили помоћ да изградимо надстрешнице, уредимо простор, купимо намештај… Имали смо помоћ и од других приватних фирми.

    Да ли сарађујете с локалном самоуправом и како? Да ли сте задовољни сарадњом?

    С Општином Сента остварујемо изузетну сарадњу. Врло нас уважавају и, кад год могу, пружају нам подршку.

    Да ли сарађујете с другим удружењима?

    Сарађујемо с другим сличним удружењима и хуманитарним организацијама у Сенти. Сарађујемо и с општинским организацијама инвалида рада у Бачкој Тополи, Бечеју и другим ближим градовима.

    Да ли постоји сарадња ваше Организације с неким из иностранства?

    Више од десет година сарађујемо с пензионерима из Сегедина у Мађарској. Редовно нас посећују, а и ми њих. Дружимо се за време празника, на Фестивалу рибље чорбе…

    Како оцењујете положај инвалида рада у Сенти и у Србији? Који су највећи проблеми инвалида рада?

    Најбоље је одговорити на ваше питање истицањем чињенице да имамо доста чланова, инвалидских пензионера, који, и поред пензије, морају да раде да би обезбедили себи пристојан живот.

    Инвалиди којима је утврђен инвалидитет до 50% имају врло мале пензије. Пошто у пензију одлазе пре навршене 65. године живота, пензија им се умањује и по том основу. Инвалидски пензионери из радног односа имају пензије од четрнаест и по до шеснаест хиљада динара. Пољопривредни инвалидски пензионери имају пензије од осам до десет хиљада динара.

    Кажете да се дружите с пензионерима из Мађарске. Какав је њихов положај?

    И у Мађарској су инвалидске пензије мале. Разлика је у томе што се Мађарска држава мало више брине о инвалидским пензионерима него наша држава.

    Која права, погодности и повластице могу да остваре инвалиди рада у Србији и у Сенти?

    Једину погодност коју имамо је да можемо, сваке пете године, да боравимо у некој од бања десет дана бесплатно. Ништа друго.

    Колико инвалида рада живи у Сенти? Колико, од њих, је запослено, колико у пензији, а колико је незапослених?

    Податке за које ме питате, тражили смо у више наврата од Фонда ПИО, али нисмо добили одговор. Процењујемо да има укупно око 850 инвалида рада у Сенти.

    Како би се могао унапредити положај инвалида рада, у Србији и у Сенти?

    Рад наше организације је, у ствари, подржан од стране државе, али у веома малим новчаним износима. Током целе прошле године, добили смо само 171 хиљаду динара. Упоредите то с донацијом од десет хиљада америчких долара, колико нам је донирао „Јапан табако“.

    Локална самоуправа подмирује режијске трошкове.

    И простор за рад нам је проблем. Зграда у којој се налазимо је враћена, у реституцији, потомцима власника. Притом, нису сагледана улагања која су у међувремену обављена; изградили смо надстрешнице, рампу за инвалиде у колицима, роштиљ…

    Иначе, власници зграде су брат и сестра, потомци Јеврејина који је овде живео, па отишао у иностранство после Другог светског рата. (Умро је пре неколико година.) Брат жели да прода кућу, али сестра, адвокат из Париза, не жели. Не знам како ће се то питање решити. Сада смо ми овде у закупу, а наши закуподавци су врло коректни – укупно плаћамо хиљаду евра закупнине годишње.

     

    Остављамо Ласла Хорвата да и даље ради на корист својих суграђана, инвалида рада. Лепо би било када би се пензионери свуда у Србији тако добро организовали као у Сенти.

    О броју инвалидских пензионера у Сенти, распитали смо се у Филијали Републичког фонда за пензијско и инвалидско осигурање у Сенти. Сазнали смо да у Општини Сента живи, укупно, 5 621 пензионер. Од тога, 4 845 пензионера су стекли пензију као запослени, 292 су били предузетници, а 484 пољопривредници.

    Од укупно 5 621 пензионера, чак 694 су инвалидски пензионери, што чини око 12,3% укупног броја, или, другачије речено, приближно сваки осми пензионер у Сенти је инвалидски пензионер.

    Податке о броју осигураника којима је утврђен инвалидитет услед повреде на раду или професионалног обољења, као и о броју инвалидских пензионера који су инвалиди рада, нисмо добили.

     

    Занимљиво је упоредити број пензионера и број инвалидских пензионера с укупним бројем становника Општине Сента.

    Према попису из 2011. године, Општину Сента настањује око 23 300 становника. Према процени Републичког завода за статистику из 2017. године, услед емиграције и негативног природног прираштаја, број становника је опао на око 22 100.

    Међутим, наши саговорници у Сенти листом сумњају да је стварно стање онако како га статистика показује. Сенту је, последњих година, напустио велики број људи, по правилу у радно активном добу живота, а за њима и њихова деца. И простим увидом у сенћанске улице, може се видети да овде нема много људи. Гужве на паркинзима и улицама у центру града уопште нема ни у ком делу дана. Увече се ретко који пролазник може видети на главном градском тргу, а у свакој трећој кући је упаљено светло. На много непокретности стоји оглас да су на продају.

    Како нам је незванично речено, локали дом здравља има само око дванаест хиљада активних здравствених картона, не рачунајући здравствене картоне деце. Притом, има пацијената који се појављују само зими, у време празника. Остали део године су на раду негде у иностранству.

    Последњих година, опет сазнајемо незванично, осетно је опала потрошња воде из градског водовода и земног гаса у Сенти. Сваке године, у сенћанским школама се школује једно одељење ђака мање него претходне.

    Број становника који заиста живе у Општини Сента је тешко проценити, али, вероватно није већи од дванаестак хиљада.

    У тако полупразној Сенти живи око 5 600 пензионера, од чега око седамсто инвалидских.

    Јасно је да инвалидима уопште, као и инвалидима рада, треба у Сенти посветити више пажње. Ради се о великом сегменту укупног броја становника, те је сасвим оправдано прилагодити рад јавних служби, продавница, предузећа и свих других субјеката потребама инвалида.

    Управо Општинска организација инвалида рада и Филијала Фонда ПИО у Сенти могу да послуже као позитиван и као негативан пример односа према грађанима с инвалидитетом. Организација инвалида рада је успела, на основу донација и личног рада својих чланова, да изгради рампу која омогућава приступ инвалидима у колицима њиховим просторијама. Фонд ПИО се у Сенти налази у вишеспратници, заједно с Филијалом Републичког завода за здравствено осигурање, а од рампе за инвалиде и лифта нема ни помена. Нема начина да инвалид у колицима или на штакама приступи у просторије Фонда ПИО или Фонда за здравствено осигурање у Сенти. Изградња приступне рампе или лифта би, зацело, била превелика инвестиција за ове фондове.

    Сента, децембар 2019. године

    Љубомир Костић

    (Израду и објављивање овог текста је подржала Општина Сента, у оквиру медијског пројекта „Права и могућности запошљавања инвалида рада у Сенти“. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.)

    Klikni za komentar

    Odgovori

    Ваша адреса е-поште неће бити објављена.

    Na Vrh
    Social Media Auto Publish Powered By : XYZScripts.com