Društvo

Искра задругарства „запалила“ села Србије

Округли сто у Палати Србија на тему „Задругарство јуче, данас, сутра“

Искра задругарства „запалила“ села Србије

Министар Милан Кркобабић у Влади Србије задужен за регионални развој и копредседник Националног тима за препород села Србије председавао је  заједно са академиком Драганом Шкорићем, председником Академијског одбора за село Српске академије наука и уметности округлом столу на тему „Задругарство јуче, данас, сутра“ одржаном у Палати Србија у Београду.

Округлом столу присуствовали су чланови Националног тима за препород села Србије, Владимир Гоати, политички аналитичар, Бранко Маричић, доајен задругарства, Бранислав Гулан агроекономски аналитичар, као и председници задружних савеза Србије и Војводине- Никола Михаиловић и Радислав Јованов, професори пољопривредних гфакултета и директори задруга.

Министар Милан Кркобабић је, говорећи о задругарству и успеху који је пројекат „500 задруга у 500 села“ доживео изјавио:

„Са основаних 550 задруга данас у Србији можемо с поносом рећи да је после две године задругарска мапа наше земље промењена и да је враћено поверење домаћина Србије у удруживање.

Задруге су нужни организациони облик за домаћине Србије са малим и уситњеним поседом, који уз трансфер знања и модерне технологије може да учини њихове производе робом и тржишно их верификује и позиционира. “

Председник Академијског одбора за село САНУ Шкорић указао уз иницијативу и рад људи који поседују знање, умеће и моћ да реализују пројекте, села Србије могу потпуно другачије изгледати.

Он је указао на проблем комасације рекавши да је жеља одбора за село да брисањем међа просечни посед у Србији буде око 10 хектара.

Владимир Гоати, политички аналитичар рекао је „Овај пројекат је показао да село није успавано и одсутно, чак реагује брже него што је очекивано. Људи су спремни да иду сопственим интересом, па и друштвеним и у тој чињеници просто нема опозиције. „Искра задругарства запалила је села Србије“- рекао је метафорично Гоати.

Холандија има 1,5 милиона хектара обрадиве земље, ишчупане из мора, и годишњи извоз пољопривредно-прехрамбених производа вредан 75 милијарди евра.

Србија има пет милиона хектара квалитетне обрадиве земље и извоз сировина за производњу хране у вредности од свега 3,1 милијарду долара у 2017. години. Од тога 1,2 милијарде чине воће и поврће. У Европи се годишње произведе 12 милиона тона јабука, Пољска у томе учествује са 42 одсто, а ми са просечно 360.000 тона, или рекордних 420.000 тона у 2018. години.

Европски експерти за воћарство Србију називају воћарским рајем, а ми то благо пуштамо да зараста у коров.

Од једног хектара засађеног јабукама у Европи, када се подмире сви трошкови, остане 8.000 евра чисте зараде.

У Србији, с обзиром на услове, могло би да остане и два или три пута више.

У Србији, када би од пет милиона хектара половина била под јабуком, рачуница каже да  би то доносило око 24 милијарде евра годишње.

Рачунајте да ће најмање трећина ићи у прераду, која доноси већу зараду, и долазимо до износа од 30 милијарди евра. Имајте на уму и да јабука није најскупља и да малина и вишња коштају више.

Иначе, од укупног извоза сировина за производњу хране, рецимо, од малина Србија добија око 300 милиона долара годишње и 250 милиона долара од извоза кукуруза.

Као нико у свету, рецимо, извозимо кукуруз, а они који га купују њиме хране свиње и касније их продају Србији.

После тога, Србија се хвали да се налази међу десет извозника кукуруза у свету. То није за похвалу. Јер, од кукуруза може да се у индустрији добије чак 1.300 разних производа, који би се могли извести по вишеструко већој цени.

Да би се до тога дошло, кључну улогу морају да играју задруге, које решавају главне проблеме сељака у свету.

фото: Д.К.

Н.П.

(Израду овог медијског садржаја суфинансирала је општина Бела Паланка. Ставови изнети у тексту не одражавају нужно ставове органа који је доделио средства)

Klikni za komentar

Odgovori

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Na Vrh