Istorijski susret Baraka Obame i Raula Kastra u Havani
Autor: M. M.
Havana – Predsednici SAD i Kube, Barak Obama i Raul Kastro, sastali su se juče u Palati Revolucije u Havni. Dva predsednika saglasili su se da imaju ozbiljne razlike u stavovima o ljudskim pravima. U obraćanju novinarima na zajedničkoj konferenciji za novinare koju je, prema oceni medija obeležio polemičan ton, Obama je rekao da će embargo biti ukinut, „ali ne zna kada“, dok je Kastro obećao da će, ukoliko dobije spisak političkih zatvorenika, te zatvorenike odmah pustiti.
„Kuba i SAD uvek će imati međusobne razlike, naročito jer se Vašington služi dvostrukim standardima kada je reč o ljudskim pravima“, rekao je Kastro posle susreta sa američkim perdsednikom. Obama je naglasio da dve strane imaju različite poglede o demokratiji i ljudskim pravima, ali da je sa Kastrom imao iskren i otvoren razgovor o tim pitanjima.
Predsednik Obama započeo je u nedelju svoju trodnevnu – kako s pravom i sam naglašava – istorijsku posetu Kubi. On je prvi predsednik Amerike na dužnosti koji je došao na Kubu od revolucije 1959. posle koje su usledile decenije neprijateljstva. U intervjuu Ej-Bi-Siju Obama je rekao da je Google sa kubanskim vlastima postigao dogovor čiji je cilj poboljšati trenutno nerazvijeni bežični i širokopojasni internet.
Obamu su u nedelju na aerodromu u Havani dočekali kubanski ministar spoljnih poslova Bruno Rodrigez i drugi zvaničnici, ne i predsednik Raul Kastro, s kojim je prema planu posete sastanak trebalo da bude održan juče.
Obama je u nedelju najpre obišao ponovo otvorenu ambasadu Sjedinjenih Država na Kubi, gde je svoju posetu, u koju je došao zajedno sa suprugom Mišel i ćerkama Malijom i Sašom, upravo i nazvao istorijskom. Prethodno, u trenutku dok je predsednički avion „Air Force One“ aterirao na pistu u Havani, na svom Tviter nalogu Obama je napisao: „Que bola Cuba?“
„Divno je biti ovde“, rekao je Obama u ambasadi i podsetio da je poslednji američki predsednik koji je posetio Kubu bio Kalvin Kulidž 1928. „Predsednik Kulidž došao je 1928. na vojnom brodu. Trebalo mu je tri dana da stigne ovde – meni je trebalo samo tri sata. „Prvi put u istoriji ‘Air Force One’ sleteo je na Kubu“, rekao je Obama. U nedelju u popodnevnim časovima on je sa porodicom, u vreme tropske oluje, obišao stari grad u Havani i nacionalnu katedralu.
Izveštači sa lica mesta navode da je centar Havane za to vreme bio pust – navodno zbog oluje. Jedan Kubanac je Obami doviknuo: „Dole sankcije!“ Američki predsednik je odgovorio mašući. Obama se zalaže za ukidanje trgovinskih sankcija Kubi – ta blokada je na snazi 54 godine – ali mu je za to potrebna saglasnost Kongresa čija se republikanska većina protivi njihovom ukidanju. Embargo je najveće opterećenje u bilateralnim odnosima SAD i Kube.
LJudska prava su druga tema oko koje između dve države postoji neslaganje. Bela kuća je, prenosi Bi-Bi-Si, insistirala da se predsednik sastane sa „političkim disidentima“, sviđalo se to kubanskim vlastima ili ne. Tek nekoliko sati pošto je Obama došao u Havanu, uhapšene su desetine članica grupe „Dame u belom“, koje su organizovale protest tražeći oslobađanje političkih zatvorenika. Sa nekima od njih Obama će se sastati danas.
Uprkos nesporazumima koji postoje, dolazak Obame na Kubu smatra se velikim preokretom. U jednom od svojih simboličnih poteza, koje će istorija takođe beležiti, Obama je pre puta poslao pismo na Kubu – prvo koje je od 1959. isporučeno direktnom poštom.
U nedelju je američka hotelska kompanija Starwood najavila da će upravo ona potpisati prvi poslovni ugovor sa kubanskim vlastima od 1959. Objašnjeno je da je reč o „multimilionskoj dolarskoj investiciji“ čiji je cilj dovesti tri kubanska hotela „do naših standarda“.
Britanski javni servis prenosi medijske reakcije na Kubi i u drugim latinoameričkim zemljama. Kubanski bloger Joani Sančez primetio je da je u poslednju nedelju pred Uskrs Obama stigao „čekan slavom svoje popularnosti i krstom prevelikih očekivanja“. Kolumbijski list Tiempo ocenio je da je Obama „zabio poslednji ekser u kovčeg nasleđa Hladnog rata“, a kubanski analitičar Karlos Alberto Montanjer da je američki predsednik „pogrešno procenio osinjak u koji je ušao“. Fidel Kastro će ostati zapamćen kao ličnost koja se borila protiv SAD da odbrani revoluciju, a Raul Kastro kao predsednik koji je doneo mir, naveo je meksički dnevnik El Universal.
Obama se, inače, neće sastati sa Fidelom Kastrom, koji je ranije izrazio svoju skepsu kada je reč o popravljanju odnosa Kube i SAD.